Да би се разјаснила целокупна ситуација у Сирији неопходно је сагледати како су уопште распоређене снаге на терену. У тим пределима где турска војска планира операцију, на обали реке Еуфрат, распоређена је техника америчке и француске војске, која је на располагању и припадницима одреда против којих Турска жели да ратује, објашњава за Спутњик стручњак за Блиски исток Карине Геворгјан.
Стога, како оцењује, поставља се питање колико је та операција уопште могућа.
„Лично не мислим да постоје шансе да дође до реализације те турске операције, без обзира што је у околини града Манбиџа рељеф равнији и није брдовит, као што је случај са Африном. За сада је то више политичка изјава и сматрам да ће ово остати на ниову политичког дијалога“, тврди она.
Не треба занемарити ни чињеницу да је турски председник Реџеп Тајип Ердоган тим поводом разговарао и са својим америчким колегом Доналдом Трампом, и то након што је, на најаве турских власти, реаговао Пентагон саопштивши да је било каква офанзива на курдске јединице „неприхватљива“.
Ердоган је, наиме, од Трампа затражио, чак се може рећи и да му је запретио да Америка извуче све курдске јединице источно од реке Еуфрата, у супротном Турска ће их све неутралисати.
„Терористи морају да напусте ту територију. Ако не оду сами, ми ћемо их одатле обрисати. Ако је Америка наш стратешки партнер, онда морамо заједнички да радимо оно што је потребно“, истакао је турски председник.
Међутим, сви ти турски оперативни, тактички и стратешки циљеви су, како оцењује Геворгјанова, директно повезани са идеологијом новог османизма, то јест са идејом препорода утицаја Турске на оним територијама које су некада улазиле у састав Османске империје. Мора се истаћи да је то прилично озбиљна доктрина и веома је могуће да се њом руководе власти када спроводе своју политику.
„Што се тиче фактичког деловања, мислим да се у овом конкретном случају, изјава председника Реџепа Тајипа Ердогана више односи на тактички приступ. Међутим, у оперативном смислу, претпостављам да турско руководство прилично трезвено прилази осмишљавању ове веома деликатне ситуације, јер би у овом случају, погрешан корак турског руководства био изузетно опасан“, тврди Геворгјанова.
Што се Курда тиче, указује Геворгјанова, они нису хомогени, већ их чине различите групе. Они говоре на минимум два различита језика, тако да говорити о „Курдима“ као о нечему јединственом и хомогеном било би тачно само из угла њихових проблема, будући да су управо ти проблеми свих тих курдских заједница у свим земљама у којима живе поприлично слични.
То што неки говоре да постоје покушаји уједињења Курда у јединствену државу, према њеном мишљењу је за сада преурањено. Постоје Курди блиски по духу, језику и рођачким везама, али они су ипак подељен народ. Са друге стране, ако говоримо о Курдима који живе на северу Сирије и на југу Турске, за Анкару је то заиста велика главобоља, јер они заправо желе да се уједине.
Говорећи о улози Русије у целокупној тој ситуацији, оцењује Геворгјанова, Турска би највише волела када би је Москва подржала. Међутим, веома је мала шанса да би Русија уопште улазила у још један конфликт на туђој територији, јер јој тако нешто, једноставно, није потребно, закључује Геворгјанова.