Рамуш Харадинај, такозвани премијер Косова, и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг разговарали су о даљој улози мисије КФОР на Косову, али и о трансформацији косовског безбедносног корпуса у оружане снаге Косова. Разговор не би био необичан да се закључци двеју страна дијаметрално не разликују. Столтенберг је Харадинаја обавестио да мисија Кфора остаје до даљег, али и да ће, с обзиром на то да се мандат КБС-а проширује, Северноатлантски савез преиспитати степен ангажовања НАТО-а следеће године.
Харадинај је, са друге стране, ово схватио као одлуку НАТО-а да Косово подржи у целости, додајући да је Приштина већ предузела конкретне акције као корак ка приближавању чланству у Алијанси.
Да ли је следећи циљ Приштине улазак у НАТО и колико је реално да га оствари?
Љубан Каран, пензионисани потпуковник некадашње Контраобавештајне службе ЈНА, нема дилему о том питању.
„Циљ приштинског руководства је да се дочепа чланства у НАТО-у. Они рачунају да би тако имали неке чвршће гаранције за опстанак своје назовидржаве“, децидан је потпуковник Каран.
У исто време, он напомиње да је то сложен процес јер чланице НАТО-а нису јединствене када је у питању формирање војске Косова.
„Све више има отпора унутар саме Алијансе самовољи америчке и британске администрације у одлукама које НАТО доноси. Улазак у НАТО јесте жеља приштинског руководства, али мислим да су сувише далеко од тога да постану чланица“, мишљења је наш саговорник.
Њихов пут у НАТО, према речима Карана, може да води само преко евентуалног договора са Србијом и проналаска заједничког решења јер без признања наше државе Косово не може да постане члан ниједне међународне организације.
На питање да ли би Америка могла да утиче на НАТО да Приштина буде примљена мимо протокола у ову војну организацију, као што се то десило са Европском унијом која је Косову дала Споразум о стабилизацији и придруживању без сагласности свих чланица ЕУ, наш саговорник одговара:
„Унутрашње проблеме који утичу на саму структуру НАТО-а виде и Американци. Не верујем да им је баш толики интерес да на силу угурају некакву паравојску у НАТО и да тако поремете односе са бар пет или шест важних чланица“.
Каран подсећа да су се на протестима у Француској чули захтеви да ова држава изађе из ЕУ, али и из НАТО-а.
Косовска влада већ је предузимала кораке ка интеграцији у НАТО. Тако је за мање од недељу дана од проширења мандата КБС у оружане снаге усвојила одлуку о формирању међуминистарског одбора за интеграцију и чланство у НАТО. Ово тело ће за задатак имати да изради нацрт савремене платформе за интеграцију у НАТО и да предложи акциони план и стратешка документа везана за тај приоритет.