Шта би се десило да Србија послуша „савет“ Зорана Заева

Како би изгледала примена Преспанског споразума на дијалог између Београда и Приштине, по савету македонског премијера Зорана Зева.
Sputnik

Ако је судити према савету македонског премијера Зорана Заева, преспански процес би могао да послужи као пример за решење спора између Београда и Приштине.

Заев зна како да Београд и Приштина реше спор

Председник Владе Македоније рекао је то након ручка у Бриселу са високом представницом за спољну и безбедносну политику ЕУ Федериком Могерини и лидерима Западног Балкана.

Како би изгледао процес преговора између Београда и Приштине, можемо само да претпоставимо. Према речима историчара Александра Раковића, доброг познаваоца прилика у Македонији, преспански процес и преговори између Београда и Приштине су две различите ствари и две различите ситуације.

Заев је, чини се Раковићу, добио од некога сугестију да каже то што је рекао, да је то изрекао механички и да се није удубљивао у ситуацију.

„Као да није свестан да су то два различита појма и да се не могу упоређивати. Нити Македонија има намеру да се одвоји од Грчке, нити Македонија има намеру да се одвоји од Македоније. Овде се ради о политичком сецесионизму који нема никакве везе са спорним идентитетским питањима, осим што се ради о политичком сепаратизму и мегаломанским аспирацијама Албанаца да запоседну што већи простор Балкана“, објашњава он.

Ипак, ако бисмо се послужили маштом, примена преспанског процеса, који је резултирао споразумом између Грчке и Македоније, којим Македонија мења име у Република Северна Македонија, чиме су тој бившој југословенској републици отворена врата ка НАТО-у и ЕУ, могао би да изгледа на следећи начин:

Пакт против Србије: Опасни разговори Енвера Хоџаја у Хрватској, Македонији и Црној Гори

Србија, под притиском НАТО, ЕУ и САД, мења политику и изражава спремност да пристане на све услове Приштине. Организује се референдум о промени Устава и граница, који грађани одбијају.

Упркос томе, западне силе „поздрављају храбру одлуку“ да се границе Србије промене и призна косовска независност. Следи куповина посланичких гласова у Парламенту. Када се, уз помоћ уцена, поткупљивања и репресије угуши отпор политичких противника и грађана, споразум са Приштином се усваја и Устав бива промењен.

Српски политичар са својим косовским колегом бива номинован за Нобелову награду за мир, као што су то данас Заев и Ципрас.

Супротан случај, у којем Приштина игра улогу Македоније, незамислив нам је. На срећу, и овај „преспански сценарио“ који нам „добронамерно“ препоручује Заев, у Србији је потпуно нереалан. 

Коментар