Прво издање књиге o чувеном српском писцу и драматургу објављено је у Москви 1972. године, па је друго издање угледало светлост дана после више од четири и по деценије на иницијативу српске амбасаде у Русији. Издавање је финансирала „Експобанка“ у Београду.
О књизи су говорили Јуриј Пољаков, познати руски писац, драматург, песник и члан Савета за културу и уметност при председнику Русије, удовица Жукова — Ирина Жукова, директор „Експобанке“ у Москви Владимир Мехрјаков и амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић.
Отварајући књижевно вече, амбасадор Терзић је цитирао речи познатог песника, есејисте и књижевног критичара Божидара Ковачевића, објављене давно у „Политици“, да је Жуковљева биографија Нушића „превазишла све што је досад написано о Нушићу“.
„Жуков је својом књигом подигао Нушићу споменик у Москви, достојан његовог дела и његове славе“, истакао је амбасадор, цитирајући Ковачевића.
Терзић је нагласио да је Жуков сјајно проникао не само у Нушићево дело и његов животопис него и у друштвене, културне, па и политичке прилике у Србији и околним областима друге половине 19. и првих деценија 20. века.
„Књига о Нушићу је истовремено и уверљива слика српског друштва тог времена“, нагласио је Терзић.
„С Косова на сиње море“
Како је навео амбасадор, Жуков је мноштвом занимљивих детаља илустровао нарочито боемски Београд са познатом кафаном „Дарданели“ (у Васиној улици) и њеним посетиоцима попут Милована Глишића, Ђуре Јакшића, Стевана Сремца, Војислава Илића, Радоја Домановића, Јанка Веселиновића и других. Посебну пажњу је посветио дому Јована Илића и његових синова, који је био стециште мноштва познатих личности из књижевног, научног и културног живота Београда, илуструјући мноштвом анегдота и детаља амбијент и својеврстан сјај српске престонице у успону.
Посебно је нагласио Нушићеву дипломатску делатност на дужностима вицеконзула у српским конзулатима у Приштини, Битољу, Солуну и Серезу и његова позната дела: „С Косова на сиње море“ и „Крај обала Охридског језера“.
Терзић је такође подсетио да је Жуков био први председник Руско-српског друштва у Москви и захвалио свима који су допринели да се појави друго издање књиге, а пре свега власнику „Експобанке“ Игору Киму и директору Владимиру Мехрјакову.
Ирина Жукова је топлим речима говорила о свом супругу као личности која води порекло из старог руског племићког рода и који је дао многе познате личности у историји Русије. Присетила се њихових заједничких честих путовања по градовима и местима Србије и бивше Југославије, свуда где је Нушић живео и боравио, као и на сусрете са Нушићевом ћерком Гитом Нушић Предић.
Жукова је нагласила да је њен супруг имао много пријатеља међу српским писцима и интелектуалцима, присећајући се, између осталог, и честих дружења са Момом Капором.
Познати писац Јуриј Пољаков, чија су дела преведена и на српски језик, говорио је о честим сусретима са Дмитријем Жуковом и утицајима које је он имао на млађе генерације руских писаца, са посебним разумевањем за „руско мишљење“ у јавном животу.
Филм о Жукову
Жуков је, рекао је Пољаков, био човек широке културе и изузетне интелектуалне радозналости, који је у својој личности на срећан начин спојио све особине истинског руског интелектуалца.
„Учио сам много од Жукова и често се враћао његовим делима“, рекао је Пољаков, наглашавајући да је и ова књига још један својеврстан мост између култура два народа.
Директор „Експобанке“ Владимир Мехрјаков је у кратком обраћању навео да је та банка имала задовољство да помогне издавање једне тако сјајне књиге и да је то лепа традиција банке коју она доследно негује.
Он је изразио и задовољство што је банка, која успешно ради и у Србији, остварила сарадњу са Амбасадом Србије у Москви на једном тако лепом културном пројекту.
Пре почетка књижевне вечери приказан је и део једночасовног филма о Дмитрију Жукову, који је недавно снимљен, а у коме о Жукову говоре Никита Михалков, Јуриј Пољаков и многе друге личности из руског јавног живота, као и српски амбасадор Славенко Терзић.
Очекује се да ће тај филм ускоро бити приказан и на једном од руских ТВ канала.