Тако је суноврат на америчким берзама прошле недље довео до тога да је америчка „лака“ нафта појефтинила у једном тренутку за 2,35 долара за барел (4,9 одсто), на најнижи ниво од 45,82 долара, да би се нешто касније опоравила на око 46,50 долара, док је северноморска нафта „брент“ појефтинила за 2,60 долара (4,5 одсто), на 54,64 долара за барел, најнижи ниво од септембра 2017. године.
Летос су, иначе, аналитичари, произвођачи, купци, продавци нафте стално спекулисали о кретању цене нафте, а данас су аналитичари глобалног инвестиционог портала Инвестинг заузели „песимистични“ приступ и оценили како би због мањег улагања у производне инвестиције у нафтној индустрији цена црног злата већ крајем ове године могла премашити износ од 100 долара по барелу.
А да би цена нафте могла да „скочи“ на чак 300 долара по барелу ако би се распао савез ОПЕК-Русија, саопштено је из независног исраживачког центра за енергетику у Саудијској Арабији уз коментар да ће без Организације земаља извозница нафте свет изгубити своју сигурну мрежу која покушава да стабилизује тржиште нафте од евентуалних поремећаја снабдевања и других шокова.
Колико је цена нафте подложна променама види се и по томе што је у јануару 2016. године барел коштао 30 долара.
Динамику промена цена сирове нафте, бар према тврдњама возача, не прати и појефтињење нафтних деривата. Потрошачима се, наравно, чини да цене горива у стопу прате поскупљење нафте али да то није случај код појефтињења.
О томе колико су цене сирове нафте и нафтних деривата подложни спекулацијама а не одраз тржишних кретања у данашњој Енергији Спутњика Јелица Путниковић разговара са Ненадом Гујаничићем, главним брокером Брокерско-дилерског друштва „Моментум секјуритис“ а.д. из Новог Сада.