Потребно је признати ту територију као део Русије, узимајући у обзир да је то била воља грађана Крима, поручио је Хаген.
Он се у свом тексту за лист „Афтенпостен“ осврнуо и на историјске чињенице, објаснивши да је од краја 18. до средине 20. века Крим био под управом Русије, док је током читавог прошлог века основна руска поморска војна база била у Севастопољу, самим тим су Руси чинили већинско становништво.
„Крим је одувек имао територијалну везу са Москвом. Међутим, када је бивши генерални секретар СССР-а Никита Хрушчов предао Крим Украјини, он је то учинио како би ту републику приближио Русији“, навео је Хаген.
Са друге стране, након нереда 2014. године и свргавања председника Виктора Јануковича са власти, грађани полуострва су се нашли пред избором — окренути се Русији или остати са Украјином — а 90 одсто становника Крима изабрали је Русију.
„Сматрам да воља народа много значи и да је Запад, на основу тих резултата, требало да поштује вољу народа, а да полуострво призна делом територије Русије“, истакао је Хаген.
Уместо тога, све се догодило другачије, ситуација на међународној сцени се све више компликовала, а свет се нашао на ивици конфликта. Главни разлог за то је несмотреност Запада, а не чињеница да је Русија повратила део територије који је, узгред, 400 година био саставни део те земље, закључио је Хаген.