Наиме, како преноси РТ, контроверзна америчка безбедносна компанија „Блеквотер“, уплетена у низ скандала током ратова на Блиском истоку, најавила је свој велики повратак огласом „Враћамо се!“, објављеним у магазину „Рикојл“.
„Блеквотер“ је на зао глас дошао између осталог и када су плаћеници те компаније на тргу Нисур у Багдаду 2007. године убили 14 ирачких цивила.
Према речима политиколога Александра Павића, након оставке шефа Пентагона Матиса, који се противио ангажовању плаћене војске, постоји опасност од тога да плаћеници, бар на неким местима, замене регуларну америчку војску коју Трамп планира да повуче.
„То је нешто што ће свакако ’гурати‘ војноиндустријски комплекс, јер он није само везан за Пентагон. Они су везани за све те приватне компаније које опслужују и Пентагон, па је тако и некадашњи ’Блеквотер‘ опслуживао Пентагон и имао врло уносне уговоре са њима. Дакле, постоји велика опасност да ће то да се деси, тим пре што неоконзервативци из Републиканске странке нису дигли руке од Авганистана и још играју ону ’велику игру‘, како ју је назвао Збигњев Бжежински, и њима је борба за превласт у Евроазији и даље главни циљ“, указује Павић.
Како додаје, та струја у Америци зна да би повлачење америчких војника из Авганистана било огроман ударац за њихове циљеве.
„Доналд Трамп покушава да испуни обећања која је дао бирачима и његова убеђења јесу да америчка војска више не треба да буде светски полицајац. Међутим, уследили су огроман отпор и повици на њега, јер је практично приморао министра одбране Матиса да поднесе оставку и одлучио да повуче војску из Сирије. То исто важи и за Авганистан, јер је због могућности повлачења војске из те земље у медијима већ направљена велика бука, устао је естаблишмент — неоконзервативци и неолиберали. Зато није искључено да ће Трамп бити приморан да направи неки уступак и да се регуларна војска замени плаћеницима“, оцењује Павић и додаје да би тада била ситуација „и вук сит и све овце на броју“.
„Блеквотер“ није случајно пустио ову најаву, напомиње наш саговорник и додаје да се они сигурно враћају и да ће за њих бити посла, без обзира на то да ли ће бити ангажовани у Авганистану или на другим местима. Разлог за то је чињеница да амерички војноиндустријски комплекс има апетите који се једноставно не могу задовољити, примећује Павић.
Како каже, бивши шеф „Блеквотера“, републиканац Ерик Принс био је велики заговорник приватизације рата у Авганистану, па лако може да се деси да и он буде део шире приче где ће и његове бизнис амбиције бити задовољене.
„Треба имати на уму да је Доналд Трамп на првом месту бизнисмен, без обзира на то што је против интервенционизма. Он воли да се хвали пословним успесима или тиме колико је оружја Саудијска Арабија наручила од Америке. Може да се деси да ће му бити примамљиво да се похвали тиме колике су уговоре добиле неке приватне фирме, а да се то не плаћа из америчког буџета. Дакле, постоји велика опасност од тога да се облик овог неоконзервативног глобалистичког империјализма сада само приватизује и из руку Пентагона практично пређе у руке приватника, који су опет везани за Пентагон или су до скоро радили у њему“, закључује Павић за Спутњик.