Иако је изградња ограде почела у новембру прошле године, вест о завршетку радова стигла је месец дана након украјинских провокација у Керчком мореузу, због којих су се односи Москве и Кијева погоршали.
Руски аналитичари оцењују да је подизање ограде апсолутно оправдана мера, која ће, између осталог, допринети повећању безбедности полуострва, пре свега када је реч о диверзантима и шверцерима, а спречиће и илегалну миграцију и покушаје незаконитог уласка на територију Русије.
Вицепремијер Крима Ефим Фикс изјавио је да је та мера предузета како би се грађани заштитили од „сулудих“ планова украјинских власти, од којих се може очекивати „буквално све“.
Аналитичари објашњавају да је Крим на овај корак био принуђен, с обзиром на то да Украјина последњих година води непријатељску политику према Русији.
„Мислим да је овај пројекат искључиво изнуђена мера. Првобитно Русија није намеравала да се ограђује од Украјине, али у ситуацији када украјинске власти, њихови посланици и званичници повремено говоре о потреби организовања терористичких активности на руској територији, о потребама да се дигне у ваздух Кримски мост, онда је ово изнуђен корак. Нама је јасно да је то политика суседне државе, охрабрена са самог врха и ми морамо на то да одговоримо, а ово је једна од превентивних мера. Због тога је ограда брзо изграђена“, рекао је за Спутњик руски аналитичар Дмитриј Солоников.
Према његовим речима, кијевске власти ће, без сумње, ову чињеницу користити као адут у предизборној кампањи.
„Потребно је спремити се за мартовске изборе, а једина шанса за победу је бити највећи мрзитељ Русије. Због тога ће кијевске власти ово оценити као још један ’акт агресије‘, позваће међународну заједницу да погледа тај ’зид‘. Па, нека они виде и науче, јер је то занимљива инжењерска конструкција“, навео је Солоников.
Жичана ограда је подигнута на северу полуострва Крим, на граници са Русијом. Ограда је дужине 60 километара и опремљена сензорима и камерама, како би са удаљености могла да се контролише и ноћу.
Сличан систем жичаних ограда инсталиран и на Далеком истоку земље, као и на северу Русије.
Подсетимо, односи Москве и Кијева су се погоршали због ситуације у Донбасу и инцидента у Керчком мореузу. Украјинске власти су више пута оптуживале Русију за уплитање у унутрашње послове земље. У јануару 2015. године, Врховна рада је усвојила изјаву у којој се Руска Федерација назива „земљом-агресором“. Русија негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим.
Москва је у више наврата истицала да није страна у унутрашем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.