У разговору са Аном Кочаровом из Спутњика, Маиму Берг је испричала да су осамдесетих година почели активно да учествују у програмима размене, тако што су путовали у народне демократије попут ДДР-а и Чехословачке и били домаћини колегама новинарима и дизајнерима који су долазили у Естонију.
„Једна од мојих дужности била је да одговарам на писма читалаца“, рекла је Маиму, додајући да су многи од њих тражили савет како да смршају, због чега је она саставила одговор у виду јединственог обрасца, који су слали дамама које су им постављале питања.
Такође, она је казала да се велики број људи из њихове читаве простране земље добровољно пријављивао да буду фото-модели за „Силует“ и да су чак слали голишаве фотографије.
„То је било у супротности са моралним начелима тог времена и ми наравно нисмо објављивали те слике“, објаснила је Маиму.
„Силует“ пуном паром
„Обично смо сликали моделе из наше модне куће, али понекад би наши запослени угледали прелепе жене на улици, којима су нудили да дођу на сликање, што је у то време било ствар престижа.
„Силует“ је постао популаран у Совјетском Савезу, у великој мери захваљујући чињеници јер су имали приступ најновијим издањима модних часописа, углавном из Финске и Шведске, каже Бергова.
„А ту је био и ’Вог‘“, рекла је Бергова, додајући да су људи ове часописе у највећем броју случајева приватно доносили у Естонију и онда продавали специјализованим књижарама са којима је „Силует“ имао уговор и тако је он био први који је куповао веома тражене модне магазине.
Бергова се сећа да је највећи технички проблем уредника било то што су због лошег квалитета штампе, неке фотографије морале да се уређују ручно, док су се неке слике у потпуности цртале руком.
„Ако би се нешто несвакидашње појавило на модним пистама, читаоци су нам писали и тражили крој. Уопште немам представу где су сазнали за то. На пример, естонске жене су се у једном моменту заљубиле у војне капе. Ми смо направили крој и после тога их је носио читав Талин“, испричала је Бергова.
Питање идеологије
Иако је имао неколико техничких проблема, часопис је био „најнезависнији у Естонији и нико није контролисао наш рад“, истакла је Бергова. Али уредницима су ипак упућиване критике због неких „идеолошки некоректних“ модела.
На једној слици се налазио малтешки крст као декорација на једном предмету, што је имало за последицу да је Централни комитет партије позвао главног и одговорног уредника на разговор, сећа се Бергова.
„Исто тако, један од наших дизајнера је направио накит који је изгледао као стаклено око. Манекенка је усликана са огрлицом намештеном тако да буде у близини ока, а тадашњи председник комитета Естонске Совјетске Републике је имао стаклено око“, испричала је даље ауторка, додајући да су после овог необичног инцидента „поново позвали руководство часописа на разговор“.