Информациони рат против Москве ће само јачати, и то у свим правцима. Вашингтон излази из Споразума о забрани ракета средњег и кратког домета. Запад је кренуо у прави геоекономски рат, а могуће су и тензије на руским границама.
Што се економије тиче, антируске санкције, које су на снази већ пету годину, цена нафте и вредност рубље остају главни изазови за руске власти у 2019.
„Економски изазов је, свакако, цена нафте, питање рада у оквиру наших споразума са ОПЕК-ом и питање како можемо да утичемо на цену нафте у Русији, као и на вредност рубље. Као друго, може ли Руска Федерација да оствари макар део Путинових обећања о економском расту, и то је веома важно питање у условима континуираних санкција. И треће, хоће ли од наредне године доћи до слабљења санкција, што је, свакако, уско повезано са руско-европским односима“, каже за Спутњик руски политиколог Геворг Мирзајан.
У спољној политици Русија се суочава са изазовима на свим фронтовима, а посебно у односима са САД. У том контексту, Мирзајан истиче да је неопходно постићи договоре који омогућавају сарадњу упркос међусобном неслагању.
„Нама је потребно да тражимо и нађемо modus vivendi са Американцима и да некако успоставимо дијалог са Трампом, узимајући у обзир ’крсташки рат‘ који се води против њега у америчком Конгресу. Тамо постоје проблеми с Трампом, али ми видимо да због недостатка руско-америчког дијалога наше позиције такође страдају. Како се оно каже: ’Док се двоје свађају, трећи користи‘. Ми заиста не желимо да се неко трећи користи и зарађује на погоршању руско-америчких односа, почев од Украјине, па све до балтичких земаља“, каже Мирзајан.
Једно од главних питања које ће Русија морати да решава је и украјинско питање. Не ради се само о тензијама везаним за Донбас, већ и о продубљивању јаза између Москве и Кијева, после инцидента са руским и украјинским војним бродовима у Керчком мореузу.
Поред тога, Украјину очекују и председнички избори, планирани за крај марта, а предизборни период се сматра периодом повећаних ризика.
„Русија мора да решава украјинско питање. Москва је 2018. године показала да је спремна да се одмакне од некадашње претерано мирољубиве политике према Украјини и да је спремна да ’покаже зубе‘. Биће потребно да ’зубе‘ показује и током 2019. године, али да то чини такође паметно, зато што је јасно да ће Порошенко те ’зубе‘ користити за ’оштрење‘ тј. поправљање свог рејтинга до председничких избора, који ће бити одржани у тој земљи“, наводи Мирзајан.
Експерт подсећа и да постоји проблем Сирије, а истиче и да би требало успостављати односе са Европском унијом.
„Русија треба да стимулише и сиријски мировни процес. Стране у сиријском сукобу треба навести на политичко решавање конфликта, што је веома тешко, пошто саме сиријске стране то никако не желе. Са Европском унијом је јасно да треба успостављати односе, али то не зависи од нас, него од тих европских земаља. Проблема је, заправо, много и све их је потребно решавати“, каже Мирзајан.
Упркос томе што многи војни експерти упозоравају да је приближавање НАТО-а руским границама директна претња Русији, Мирзајан сматра да безбедност Русије данас није угрожена споља.
„Ми смо нуклеарна сила, а они који дођу код нас са мачем, остаће и без мача и без главе“, истиче експерт.
Међутим, војни стручњак Александар Жилин указује на то да би, са аспекта безбедности, тероризам могао да буде највећа претња Русији у 2019. години.
„Мислим да ће идуће године главно питање бити заштита земље од тероризма, јер оно што смо недавно видели у Сирији, где су се рукама ДАЕШ-а борили против легитимне власти, сада веома сличну припрему инфраструктуре видим и у Украјини, где се спремају диверзанти, где се друштво ’потхрањује‘ русофобијом и практично је све спремно за то да се почне са активним терористичким дејствима против Русије, и то снагама терориста обучених на полигону Јаворово у Лавовској области. Тамо их спремају од 2014. године“, каже Жилин.
Експерт је објаснио и по којој технологији се то ради.
„Сетите се како је стваран ДАЕШ — на основу искривљавања Курана и ислама. Англосаксонци у Украјини примењују исту ту технологију: отуда сва та дешавања око расколника Денисенка. На тај начин покушавају да створе оправдање за те варварске акције ’у име Бога‘, што је веома опасно, да створе религиозну основу. Веома је тешко са тим се борити. Због тога су, нажалост, пред нама веома тешка времена. То не значи да треба паничити, али на сваки изазов земља треба да одговори“, каже Жилин.
Коментаришући намеру САД о повлачењу из Договора о ракетама средњег и кратког домета, експерт истиче да то „није претња за Русију, него за Европу“.
„И то није само изазов, него главни испит државности европских земаља. Ако оне погну главу и пристану на то да се америчке ракете распореде код њих, стављајући свој народ под нуклеарни удар Русије, то ће значити да Европе нема, да је колонија, а да су европске политичке елите или купљене или продате. Зато сада чујемо америчке генерале који отворено говоре да су измислили ’најбољи систем ПРО‘, а то су народи источне Европе, где Америка распоређује своје ударне системе“, закључио је Жилин.