Опстанак или лом: Спрема се мајски расплет у срцу Европе (видео)

Ова година биће кључна за будућност Европске уније. Знаћемо како ће она изгледати и како ће функционисати.
Sputnik

Избори за Европски парламент у мају не би требало да донесу велике промене у сазиву, али ко год да дође суочиће са бројним изазовима.

Учесници емисије „Свет са Спутњиком“ нису желели да спекулишу о томе какав ће бити распоред снага у Европском парламенту после избора, али су јединствени у оцени да ће једно од кључних питања бити мигрантска политика.

Балкан, самим тим и Србија, неће бити у фокусу кампање.

Генерална секретарка Европског покрета Сузана Грубјешић сматра да ће цела наредна година бити година одбране европског пројекта.

„То је кључна тема за оне који бране пројекат овакав какав јесте и за оне који би неку другачију ЕУ“, рекла је Грубјешићева и додала да је ова година „година опстанка“.

Мораће ЕУ да се мења, питање је само у којем правцу, каже она.

Научни сарадник Института за политичке студије Душан Достанић нада се да ће мајски избори после дуге доминације лево либералних коначно успоставити конзервативни пол.

ЕУ као СФРЈ, НАТО као Трећи рајх (видео)

„После социјалдемократизације партија, које су некада биле конзервативне, због чега је данас њихов идентитет доведен у питање, створиће се противтежа“, рекао је Достанић и истакао да ће се међу партијама десне стране одиграти велике промене с обзиром да ЕП остаје без европских конзервативаца.

Грубјешићева наглашава да ће на изборима недостајати транснационалне листе чије је учешће одбио ЕП.

„На тај начин би учествовали Јанус Варуфакис и његово Европско пролеће. Одлука да им се не дозволи учешће показује страх мејнстрим странака и од популиста, али и од могућих транснационалних листи које би се појавиле“, појашњава она и указује да су три главна председника у ЕУ Туск, Тајани и Јункер демохришћани, који су очеви ЕУ и који сада немају визију о будућности ЕУ.

За програмског директора организације „Нови трећи пут“ Димитрија Милића европски демохришћани, као и социјалдемократе, губе подршку бирача зато што су много разблажили свој конзерватизам.

„Претворили су се у прагматизам чији лидери формирају ставове на основу истраживања фокус група и на тај начин купују подршку широког центра. С друге стране, такав лидер испод себе има један технократски деидеологизовани менаџмент који просто обавља послове. Смањи порез толико, повећај онолико, инвестирај мање или више. Због тога су тврдо конзервативни гласачи препознали странке које су више десно као странке које их могу заступати“, објашњава Митић.

Он додаје да је тешко ујединити различите интересе популиста из Вишеградске групе и са Запада. Наводи пример да се, рецимо, италијански покрет Пет звезда залаже за геј права, да је „Национално окупљање“ Марин Ле пен тврдо против миграције, а да су неки други за.

„Велике су разлике међу њима и тешко је да ће имати већину“, истиче Митић.

Поред мигрантског питања, које ће бити веома важно за Европу у наредном периоду, кључне теме су и идентитет, безбедност и пост-демократија, тврди Достанић.

„Идентитет постаје озбиљан тема на којој социјалдемократе и демохришћани немају више одговор. Питање је да ли све треба да се претопи у европски идентитет и грађанство. Добар део људи није спреман да се одрекне националног идентитета“, каже Достанић.

Саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ сагласни су око тога да Балкан, а с њим и Србија, неће бити тема кампање. Какве год промене да настану после мајских избора однос према региону остаће исти. Нада постоји, а Грубјешићева верује да би Европљани могли да покажу више сензибилитета према региону.

„Досадашњи приступ није дао добре резултате“, оцењује Грубјешићева.

Милић сматра да ми нисмо приоритет и да ће миграције бити доминантна тема.

„Што се тиче проширења, јасно је да желе да виде прво како ће изгледати ЕУ. И да испунимо све критеријуме, што је такође тешко, питање је да ли ће нас примити јер нема више те снаге“, закључује Митић.

Коментар