„Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у којем живимо стварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана“, порука је патријарха српског и епископа СПЦ. Из Цркве поручују да смо позвани да посебну бригу покажемо према нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији.
Указујући на тежак положај и живот нашег народа на КиМ, Црква сматра да је један од битних предуслова за решење проблема на тој територији изградња друштва заснованог на владавини права, у којем људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свачијег верског, културног и народног идентитета.
„Говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији без уважавања тих предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и читав свет“, наводи се у Посланици, уз напомену да слобода за српски народ, али и за све друге народе на КиМ није могућа у самопроглашеној лажној држави Косово.
У том се смислу у Посланици помињу „злогласне таксе“, сталне претње, хапшења и формирање такозване косовске војске, а све то у циљу даљег застрашивања и коначног изгона свих Срба, јужно и северно од Ибра.
СПЦ понавља да је за њу питање КиМ, између осталог, питање опстанка Срба, свештенства, монаштва и посебно древних светиња, „без којих не бисмо били оно што јесмо“.
Са истом бригом и одговорношћу СПЦ је позвала Србе у Македонији који су у расколу да у духу Христове љубави схвате да је аутокефалност искључиво црквена институција и да она треба да доприноси напретку и учвршћивању јединства међу помесним православним црквама.
Исти позив упућен је и онима који говоре о „некаквој црногорској цркви“, који остају слепи код очију јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску.
„Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац“, наводе у Посланици.
Посебна порука је упућена верницима СПЦ у расејању, које је Црква позвала да према свима увек и на сваком месту показују љубав на делу, али и да буду савесни и одговорни грађани земаља које су им пружиле дом.
„Радост спасења заједно можемо доживети само кроз међусобно праштање и измирење“, наводе патријарх и епископи у Посланици, те поручују да је праштање и помирење међу народима који су некад живели у једној држави једини начин да се ослободимо робовања прошлости и дневно-политичким интересима.
Иначе, Црква је најавила да је 2019. — година јубилеја, осам векова од добијања аутокефалности.