Чувени подгорички корзо — улица Слободе, некада је био главна шетачка зона која је уједно најбоље дочаравала и дух старе Подгорице. Корзоом је деценијама дефиловало и старо и младо. Међутим, то више није случај, а идентично је и са Херцеговачком и Његошевом улицом, као и свим околним улицама у ширем центру града.
Некад јако високе цијене данас су знатно мање, па се пословни простори у најстрожем центру Подгорице сада могу наћи и по цијени од 10 евра по квадрату, односно за хиљаду евра мјесечно, док су у Херцеговачкој улици (која је нека врста подгоричке верзије Кнез Михаилове), власници локала принуђени да рентирају по цијенама и до 70 одсто нижим.
Ипак, чини се да ни то неће бити од велике помоћи, јер пословни простори који већ мјесецима зјапе празни, упозоравају да је даљи пад цијена неминован, док све више затворених локала, бутика, апотека, па чак и кладионица говоре да ће се негативни тренд само наставити.
У руинираном стању је и један од некадашњих симбола Подгорице, робна кућа „Београђанка“, која сада са Трга независности изгледа потпуно празна и запуштена.
И док се Подгоричани се све више питају како је то „центар отишао из центра Подгорице“, стручњаци објашњавају да је ријеч о томе да је понуда пословних простора много већа него потражња, те да пословни људи и предузетници све мање виде позитивну рачуницу за свој бизнис у том дијелу главног града Црне Горе.
Са друге стране, пословни простори се сада највише траже у такозваном „Сити кварту“, односно дијелу града у близини тржног центра „Делта сити“, што упућује на парадокс да се центар града суштински помјерио ка периферији.
Наравно, није новина да се градови временом развијају и мијењају, као и да је и Подгорица временом морала претрпјети измјене. Ипак, многи постављају питање да ли је баш нормално да центар главног града неке државе временом бива све мање атрактиван и запуштен.