Према речима Борислава Коркоделовића, некадашњег спољнополитичког уредника у Танјугу, свака посета севернокорејског лидера Кини, нарочито ових дана и месеци када би много тога требало да се расплете на Корејском полуострву, врло је значајна.
Ова посета би, објашњава саговорник Спутњика, на неки начин требало да следи матрицу која је постављена прошле године уочи самита између председника Трампа и Ким Џонг Уна. То је, подсећа Коркоделовић, био први самит једног севернокорејског вође и било ког америчког председника, самит двеју земаља које су водиле крвави рат од 1950. до 1953. године који је окончан примирјем, али не и мировним споразумом.
„Прошле године, уочи тог историјског самита у Сингапуру 12. јуна, Ким Џон Ун је чак два пута отишао у Пекинг, а после самита поново је дошао да обавести кинеског председника Сија о споразуму постигнутим са председником Трампом“, каже Коркоделовић.
Сада, оцењује наш саговорник, лидери Кине и Северне Кореје вероватно разматрају различите аспекте будућег самита између Ким Џонг Уна и Трампа, који је све извеснији.
„Амерички председник је колико синоћ рекао да би то могло ускоро уследити, да се разматрају неке од локација, а помињу се Вијетнам, Бангкок и Хаваји.“
У сваком случају, оцењује наш саговорник, Ким је у Пекингу како би добио подршку за своје ставове које је доста јасно изнео у свом новогодишњем обраћању.
„Тада је казао да остаје привржен денуклеаризацији, али да заузврат жели да Сједињене Америчке Државе одговоре на неке од почетних позитивних корака које је Северна Кореја предузела.“
Наиме, наводи Коркоделовић, Пјонгјангу је веома важно да санкције буду макар ублажене, јер Северна Кореја због њих веома трпи, а извоз главних артикала као што су угаљ, морски плодови, текстил и ретки минерали је практично онемогућен.
„Ким све већу пажњу поклања привредном развоју своје земље и наравно да му санкције у томе веома сметају“, објашњава Коркоделовић и додаје да се у штампи која је наклоњена Северној Кореји коментарише да се Вашингтон тврдоглаво држи става који није продуктиван и инсистира на санкцијама.
„Због тога претпостављам да ће неке од главних тема о којима ће Ким и Си разговарати наредних дана бити питање денуклеаризације Корејског полуострва, за шта се и Кина веома залаже, затим питање закључења мировног споразума којим би овај вишедеценијски споразум о примирју био коначно замењен, као и питање санкција Пјонгјангу“, указује Коркоделовић.
Када је реч о мировном споразуму, додаје наш саговорник, Кини је такође веома стално да и она буде обухваћена једним међународним скупом на коме би такав документ био усвојен.
„Кина је била један од актера у Корејском рату и она је заједно са Северном Корејом и САД 1953. у име Уједињених нација потписала примирје. Сада се међутим у неким анализама али и изјавама из Вашингтона и Сеула пренебрегава та улога Кине, па је Пекингу веома драго да је у свом новогодишњим обраћању председавајући Северне Кореје јасно рекао да тај споразум треба да потпише више страна“, примећује Коркоделовић.
На питање да ли Вашингтону смета приближавање Пјонгјанга Пекингу у тренутку када су у току припреме за нови сусрет лидера САД и Северне Кореје, Коркоделовић каже да овај сусрет Ким Џонг Уна и кинеског председника не мора нужно представљати „прст у око“ америчкој страни.
„Председнику Трампу је веома стало да оствари неки велики међународни успех, без обзира да ли је то Северна Кореја, Косово или неки споразум са Канадом или Мексиком. Наравно, уколико би био постигнут споразум са Северном Корејом који би значио трајан мир на Корејском полуострву и процес денуклеаризације читавог полуострва, то би био велики поен за актуелног америчког председника, тим пре што је он сада сконцентрисан на председничке изборе 2020 године. Зато би председнику Трампу добро дошла помоћ и посредничка улога Кине у преговорима између САД и Северне Кореје“, оцењује Коркоделовић.
Чак су се, како додаје, појавиле неке спекулације да би у трговинским преговорима САД и Кине који се управо одвијају у Пекингу, Кина могла да искористи такозвани „севернокорејски адут“ како би стекла неко чвршће упориште у преговорима са Вашингтоном.
Иако је, каже, представник кинеског министарства спољних послова глатко одбацио такву спекулацију, ипак не треба заборавити да је председник Си недавно изјавио да би Вашингтон и Пјонгјанг требало да се нађу на пола пута у својим тежњама за постизањем споразума.
„Треба имати у виду да би председавајући Ким, како се нагађа, могао у првој половини ове године да посети Москву. Онда можда постаје актуелнија та нека спекулација да би такозвана осовина Пекинг–Пјонгјанг–Москва могла да буде ’оживљена‘, што би у већој или мањој мери могло да иритира Вашингтон. Ипак, верујем да би споразум Кима и Трампа, уз помоћ Пекинга, Сеула и Москве, сасвим сигурно добро дошао Американцима“, закључује Коркоделовић за Спутњик.