Када је Еди Рама у својој новогодишњој поруци казао да је отварање граница између Албаније и Косова само почетак, те да Тирана исто планира када су у питању Црна Гора, Македонија и Грчка, власти у Црној Гори су остале нијеме на овакву најаву сусједа.
Ипак, на идеју о брисању граница између Црне Горе, Србије и Републике Српске, потеклу од стране представника српских странака у Црној Гори, Подгорица је реаговала као опарена.
Громогласно ћутање Подгорице на брисање граница које обухватају територије такозване природне, односно „велике Албаније“ многи су протумачили по оној народној — да је ћутање заправо знак одобравања, док се свакој идеји о отварању граница између територија гдје живи српски народ, моментално мора прикачити епитет „велика Србија“.
Аналитичар Матија Николић сматра да би се идеја о отвореној граници Црне Горе са Србијом и Републиком Српском, коју су изнијели лидери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић, у првом тренутку могла тумачити као одговор на великоалбанске идеје и аспирације кроз фамозно отварање граница Тиране са Приштином, Подгорицом и Скопљем.
Међутим, таj аналитичар указује да је то нешто против чега се Влада у Подгорици већ годинама свим силама грчевито бори, подсјећајући да „границе између Србије и Црне Горе није било до прије само десетак година“, док „нас је са Албанцима увијек дијелила чврста непропусна граница и то на захтјев њихових власти“.
„Грађани Црне Горе би поздравили отварање границе према Србији, јер овакву ситуацију сматрају неприродном и беспотребно отежавајућом. На другој страни, власт у Црној Гори доживљава тешке психичке трауме и на саму помисао о Србији и српском народу. Зато су и невјерица и стрес оно што је реакција власти у Црној Гори на идеју о отварању границе према Србији“, каже Николић за Спутњик.
С друге стране, нашег саговорника стога не би зачудило ни када би црногорски властодршци пристали на стварање „велике Албаније“, макар и на штету саме Црне Горе.
„Та власт је пригрлила бивше терористе ОВК и од њих направила пријатеље наводно ћутећи, а у ствари гледајући благонаклоно на симболе ’велике Албаније‘, који су масовно заступљени у оним крајевима гдје живе Албанци у Црној Гори. Не вјерујем да би се више било ко могао заклети на опцију да би ова власт штитила или се макар побунила, уколико би у догледно вријеме дјелови територије Црне Горе наговијестили да ће припасти ’великој Албанији‘“, каже Николић.
Наш саговорник на концу нема дилему да би „отварање граница према Србији, али и према Републици Српској било управо оно што би народ у Црној Гори поздравио и као жељу и као потребу“.
„Али власт је изричито против тога, јер годинама и деценијама ствара антисрпску хистерију борећи се против сопственог народа и не питајући колико то кошта, док ’велика Албанија‘ у међувремену куца на врата. Ово Рамино такозвано отварање врата према Црној Гори, Македонији и Грчкој само је прва фаза тог процеса, али чини се да су из визуре власти у Црној Гори та врата за великоалбанске аспирације широм отворена“, упозорава Николић.