Заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков рекао је да са забринутошћу гледа на покушаје САД да консолидују покрет против Венецуеле од држава Латинске Америке.
Он је упозорио да би покушај употребе војне силе имао катастрофалне последице и позвао је „вруће главе“ у Вашингтону да не крећу тим путем.
Према његовим речима, без обзира на борбу против власти у Каракасу, чак и владе у Латинској Америци, које су највећи критичари Каракаса, искључују опцију војне интервенције у Венецуели.
Амерички председник Доналд Трамп раније је рекао да је „војна опција“ у случају Венецуеле и даље на столу, а његова администрација је до сада увела неколико рунди санкција против Венецуеле. Почетком августа прошле године на Мадура је на једном скупу у Каракасу покушан атентат са неколико експлозивних дронова. Мадуро је прошао неповређен, али је седам војника задобило повреде. Он је за тај догађај оптужио опозицију и сад већ бившег председника Колумбије Хуана Мануела Сантоса. Такође, Мадуро је изјавио да је био упознат да се спрема завера против њега уз подршку САД.
Јегор Лидовској, генерални директор Латиноамеричког центра „Уго Чавез“, види два разлога зашто Вашингтону смета Мадуро.
„Венецуела има велике резерве нафте, тамо постоје највеће истражене резерве у свету. Због тога САД желе тамо да успоставе сопствену владу. Уосталом, ова земља је погодна за њих и зато што се налази у њиховој хемисфери, прилично близу са логистичке тачке гледишта. Али, садашња влада није прихватљива за њих — Мадуро је следбеник Уга Чавеза, који се увек залагао за независност и суверенитет, а посебно за пријатељство са Русијом“, каже за Спутњик Лидовској.
Мадуро и други венецуелански званичници више пута су упозоравали да САД спремају напад на Венецуелу уз помоћ плаћеника Колумбије и Бразила.
Председник Венецуеле је рекао да је његова земља из поузданих обавештајних извора дошла до сазнања да саветник за националну безбедност владе САД Џон Болтон води операције за предузимање низа акција терористичке природе, које укључују атентат на њега, рушење легитимне владе у Каракасу и постављање привремене хунте. Назвао је то делом завере за директну страну интервенцију у Венецуели.
Спремни плаћеници у Колумбији
По сазнањима венецуеланских власти, у Колумбији, недалеко од границе са Венецуелом, спрема се група која броји више од 730 плаћеника, која у сваком тренутку може започети борбена дејства. Тај инсценирани сукоб би довео до кризне ситуације и ескалације сукоба између двеју нација, што би послужило као одличан изговор и оправдање за интервенционистичке планове Вашингтона које предводи Болтон. Поред тога, задатак је и неутралисање и заузимање низа војних база на територији Венецуеле.
Председник Венецуеле је раније рекао да су, под притиском Џона Болтона, средства која Вашингтон издваја за за финансирање тајних операција у Венецуели повећана са 40 на 120 милиона долара. Ова средства су, како је навео, намењена и за подмићивање војних званичника да учествују у пучу и другим противуставним акцијама. За поменуте плаћеничке активности влада САД користи бившег припадника венецуеланских оружаних снага Освалда Валентина Гарсију Палома. Лидовској подсећа да овакве активности Вашингтона нису од јуче.
„Прошле године је Рекс Тилерсон обилазио земље Латинске Америке и водио тајне преговоре са оним земљама које одржавају добре односе са САД, како би консолидовали напоре за свргавање Мадура, јер он води своју политику, пријатељ је са Русијом и Кином, залаже се за мултиполарни свет, говори против САД, а притом, нафтна индустрија је национализована, што значи да америчке компаније тамо не могу ући. Самим тим, САД су принуђене да ту нафту купују, а не да је добијају бесплатно, како би они желели“, објашњава Лидовској.
Експерт наводи да постоје три америчка сценарија у Венецуели: економски притисци, подржавање опозиције унутар земље и директна војна интервенција.
„Војна интервенција још не може да буде реализована, захваљујући, између осталог, позицији Русије. Русија је недавно послала у Венецуелу своје војне авионе, како би показала да је Каракас у добрим односима са Москвом. Тако да остају друге две варијанте и у тим областима они и делују. Што се тиче опозиције, сетите се прошлогодишњег покушаја атентата на Мадура. То су били људи повезани с колумбијском владом, а Колумбија је главни савезник САД у Латинској Америци“, навео је Лидовској.
И Венецуела има свој Десни сектор
Експерт додаје да се венецуеланска опозиција не може назвати опозицијом у првом смислу те речи, јер, како објашњава, опозиција се бори политичким методама, а венецуеланска опозиција је одбила да учествује на изборима и користи само „терористичке методе“. У том смислу, истиче Лидовској, венецуеланска опозиција је најсличнија украјинском Десном сектору, односно тако радикалној националистичкој групи.
Што се тиче сценарија економског притиска, Лидовској наводи да САД упорно намећу санкције Каракасу и захтевају од других латиноамеричких земаља да учине исто.
„САД уводе санкције и траже од својих латиноамеричких ’пријатеља‘ да им се придруже. То јест, Вашингтон им иза затворених врата говори: ’Ако се не успротивите Венецуели, ми ћемо вам смањити финансирање, створићемо вам препреке за улазак на америчко тржиште‘“, додао је експерт.
Лидовској сматра да је у овом тренутку од изузетне важности подршка Русије, али и других земаља венецуеланским властима.
„Мислим да би Русија требало да помогне Венецуели на дипломатским фронтовима, а посебно да координише напоре за диверсификацију венецуеланске трговине. Потребно је ојачати је у правцу њених пријатељских држава — Русије, Кине, Индије, Ирана, Турске… Све ове земље имају добре односе са Венецуелом. Што се тиче војне помоћи, та тема је затворена, али ја мислим да би требало да има своје место“, закључио је Лидовској.
Одговарајући на спекулације о томе да ће Русија у Венецуели отворити своју војну базу, што су западни медији тумачили као покушај Русије да продре у америчко „двориште“, експерт каже да Москви то није потребно.
„У принципу, Русији тамо није посебно потребна војна база. Сада ми имамо оружје које може стићи до Американаца и кроз континент, а имамо и друге методе утицаја. Војна база је метод 20. века, када је било потребно прићи до самих граница потенцијалног противника, али захваљујући савременим технологијама, за тим више нема потребе. Што се тиче војних стручњака који би могли да обучавају венецуеланске војнике руковању руском војном техником, а Венецуела купује управо руско оружје — такав варијанта је могућа“, закључио је Лидовској.