Наредне недеље Специјални суд за ратне злочине почињене на Косову и Метохији саслушаће неке од припадника такозване „ослободилачке војске Косова“, који су у четвртак, према наводима медија, стигли у Хаг.
Подсетимо, оснивање Специјалног суда је четврти покушај да се процесуирају одговорни за злочине почињене током и након рата на Косову, односно у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године.
Позиви су упућени групи од десет припадника ОВК различитог ранга, али за сада није познато да ли су они позвани у својству осумњичених или сведока. Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун каже да на основу те чињенице можемо закључити да Специјално тужилаштво још врши предистражне радње.
„Позвани су људи који се везују за разне злочине ОВК и из тога се може јасно видети које предмете третира Специјално тужилаштво. Такође, није никаква тајна да је у средишту њиховог интересовања управо Тачијева ’дреничка криминално-терористичка групација’ и ту се знају имена, од Тачија, Хаљитија, Љуштакуа, Сулејмана Сељимија, Агима Чекуа, до Кадрија Весељија, који су сви припадници те дреничке групације“, објашњава Дрецун у емисији „Спутњик интервју“.
Како каже, јасно је да тужилаштво још трага за доказима и да још није одлучено да ли ће уопште и против кога бити подигнуте оптужнице.
„Ако не буду подигнуте оптужнице, све пада у воду. Онда ће и биографије тих терориста и злочинаца бити ’опране‘, они ће бити слободни људи, а терористичка ОВК ће показати да су наводно водили чисту борбу за некакво ослобођење, а истина ће поново бити сакривена од јавности. Зато је изузетно битно да се оптужнице подигну јер у супротном никада нећемо моћи да их казнимо за почињена недела“, категоричан је Дрецун.
Ово је, напомиње, критичан период и последња велика прилика да се процесуирају припадници ОВК који су починили злочине, без обзира на све сумње о томе како ће радити Специјално тужилаштво и специјална судска већа.
„Оно што знам је да ће они третирати те злочине на два начина. Прво, тражиће директне извршиоце, што ће бити тешко доказати због протока времена, а са друге стране ће подићи оптужнице по командној одговорности“, указује Дрецун.
Према речима адвоката Горана Петронијевића, тужилаштво мора да располаже довољном квотом доказа неопходних за подизање оптужница. Иако се нада да ће до подизања оптужница доћи, гост „Спутњик интервјуа“ сматра да ће Специјално тужилаштво и суд поступати искључиво по налозима са Запада.
„Мислим да ће ефикасност рада тужилаштва и суда пре свега зависити од налога које буду добијали из Вашингтона и мало је вероватно да ће изаћи из оквира онога што им они буду зацртали“, уверен је Петронијевић.
Он сматра да је у овом тренутку тешко проценити да ли ће оптужнице бити подигнуте против косовских званичника попут Хашима Тачија или Рамуша Харадинаја.
Милован Дрецун верује да правда неће бити задовољена у потпуности, чак и ако се сви најодговорнији припадници ОВК, попут Тачија, Харадинаја и Весељија, нађу на оптужницама.
„Правда ће бити осакаћена, јер не постоји спремност Специјалног тужилаштва да подигне оптужнице против тадашњих званичника у Републици Албанији или неког званичника НАТО-а или Кфора. Дик Марти је веома јасно идентификовао тадашњу државу Албанију као саучесника у свим почињеним злочинима, а НАТО такође сноси одговорност јер постоји документација о заташкавању убистава и масовних гробница које је открио Кфор. Међутим, када се то помене наилази се на зид“, указује Дрецун.
Сличног става је и Горан Петронијевић, који каже да највећа опасност за опструкцију рада тужилаштва и суда лежи управо у могућности да се ланац командне одговорности или подстрекивања за вршење кривичних дела продужи до НАТО-а или одређених међународних представника који су се 1999. и 2000. године налазили на КиМ.
„Да ли ће суд доћи до закључака који одговарају истини, а за коју ми засигурно знамо каква је, зависи од тога да ли ће им из Вашингтона упутити сигнал да раде озбиљно.
На питање да ли се као сведоци пред Специјалним судом могу појавити Дик Марти и Карла дел Понте, Горан Петронијевић каже да не искључује ту могућност и да то зависи од стратегије коју тужилаштво буде примењивало.
„Међутим, мислим да ако их тужилаштво позове то онда значи да немају довољно доказа, јер када се има довољно доказа онда се не посеже за онима који су били на извору, односно за онима који су се бавили прикупљањем тих истих доказа“, оцењује Петронијевић.