Село с „црквом Путинком“: Србија нема места с већом симболиком за дочек Путина (фото)

Мештани Банстола код Инђије, где се гради Храм Благе Марије – који је посвећен српским жртвама ратова ’90-тих, првенствено жртвама хрватске акције „Олуја“, у насељу познат као Путинова црква – упутили су позив и молбу председнику Србије Александру Вучић да заједно са председником Русије Владимиром Путином дође у њихово насеље током посете Србији.
Sputnik

Мало ко од мештана верује да ће Путин заиста и доћи у Банстол, али, како је за Танјуг недавно рекао иницијатор изградње и члан Одбора за градњу цркве Бранко Симоновић, верују да у овом тренутку не постоји место са већом симболиком у Србији где би требало дочекати Путина.

„То је прва црква коју Срби праве по узору на неку руску цркву и представља вертикалу српско-руских односа, од Романова па данас до Путина, којег ми очекујемо“, каже Симоновић и додаје да је њихов позив уједно и порука руском председнику да је добродошао у Србију, као и то да ли ће до те посете доћи највећим делом зависи од његовог домаћина — председника Вучића.

„Да ли ће председник Путин доћи или не, то у овом тренутку зависи од нашег председника Александра Вучића, којем смо упутили молбу да у протоколу посете председника Путина предвиди и обилазак овог места. Не зато што незванично у народу храм који се гради носи Путиново име, него зато што је то храм у којем ће бити исписана имена свих жртава ’Олује‘ и који ће симболично представљати споменик рушењу једне државе и страдању, не само нашег народа, него много људи на овом простору“, каже Симоновић.

Долазак два председника у Банстол значио би много за мештане и само насеље, наводи Симоновић и објашњава да су већином мештани тог насеља прогнаници — деца „Олује“, а да их и након 23 године и даље третирају као викендаше.

„Некада је ово било викенд-насеље, али након ’Олује‘ постало је аветињско насеље и прогнани су куповали викендице за мале паре и настанили се. Према званичним проценама, овде живи негде око 3.000 људи. Ту живимо, нисмо викендаши. Ово место је одлично и за туризам“, каже Симоновић.

Српска застава на цркви у Банстолу

Додаје да би долазак два председника значио јер би на тај начин била одата и почаст жртвама, као и да би то место оживело уз помоћ те посете.

Отац Синиша Хрвачевић, свештеник у Банстолу, каже за Танјуг да би били радосни и да би им велику част представљала посета председника Путина, као што таква посета представља част и за целу Србију и Европу.

„Била би част за ово наше мало насеље и то би му дало много на значају, а ми се надамо да ће ово постати један крајишки центар за Србе из целог света, јер су они донатори и ктитори овог храма. Не бисмо се бунили ни када би председник Путин био један од њих, то би била велика част за храм, за нашу епархију и парохију и то би нас све радовало“, казао је отац Хрвачевић.

Српска застава

Навео је да један храм може бити само храм Српске православне цркве и Божији, те да је воља народа то што је Храм Благе Марије назвао Путиновом црквом, која се гради по узору на руску цркву Светог Николаја из Софије.

„Ми смо увек били братски народ и пре него што је Путин постао председник. Још за време Октобарске револуције, многи угледни Руси настанили су се у пределу Срема, Сремских Карловаца, где је основана и загранична руска црква и ту су знатно помогли и нашем монаштву и култури и привреди… тако да ми остајемо братски народ и то нико не може да оспори“, наводи отац Синиша.

Он додаје и да је Путин данас највећи православни бренд, симбол нове Русије, новог времена и нада се да им Путин неће замерити што су самовољно употребили његово име за цркву.

Српска застава на цркви у Банстолу

Идеја за изградњу цркве на Банстолу јавила се пре три године, када је обележавано 20 година од акције „Олуја“, испричао је Симоновић и додао да су кренули од идеје да направе симбол насеља, који ће бити посвећен жртвама.

Како је испричао, прва замисао је била да то буде дрвена црква — црква брвнара, која би била црква оптужница, односно која ће оптуживати за злочин у којем је страдало око 2. 000 људи.

„Дошли смо на идеју да затражимо помоћ од Амбасаде Русије и послали смо им писмо у којем смо замолили за грађу, а идеју за то нам је дало што је пројекат те цркве био по узору на цркве брвнаре из Русије“, каже Симоновић и додаје да је та идеја доживела након тога револуцију, те да је владика Василије желео да се направи прави храм, озбиљнији него што је брвнара.

„Дао нам је каталог да изаберемо по којој руској цркви ћемо правити ову цркву. У каталогу је била и Црква Светог Николаја из Софије, којој је звона лично даривао Николај Други Романов и ми смо се сви сложили да нам та црква буде узор за ову“, каже Симоновић.

Црква у Банстолу се простире на око 200 квадрата, а за разлику од цркве у Софији неће имати крипту.

„Црква говори о страдањима, али и о пријатељству српског и руског народа и о вези која траје вековима и ово би могао да представља један нови темељ српско-руских односа“, закључује Симоновић.

 

Коментар