Она за Спутњик објашњава да је исход гласања у Пaрламенту резултат чињенице да нису задовољни ни они који су тражили да Британија изађе из ЕУ, нити они грађани који су желели да се референдум понови и да Британија још једном промисли и каже да ли је за останак или за излазак, те сматра да је Влада Терезе Меј сада на крају свог мандата и да можемо очекивати опште изборе у Великој Британији.
Велику Британију је, констатује Драгојловићева, далеко теже предвидети него понашање ЕУ, јер оно што је постигнуто као споразум у врло исцрпним преговорима ЕУ и Велике Британије нашло је свој израз у одлуци британског Парламента.
„О европском ставу и о условима ништа се неће мењати, евентуално се може продужити рок за излазак Велике Британије и дати јој времена да се консолидује. Једино се о року у ком Британија може изаћи из ЕУ можда може преговарати на органима ЕУ, али о условима сигурно не. То је била доња линија испод које чланице ЕУ у споразумевању са Великом Британијом сигурно неће ићи“, појашњава.
Драгојловићева наводи и да излазак Велике Британије из Европске уније без договора свакако јесте једна од опција, али треба имати у виду да би такав исход изузетно лоше утицао на имиџ те земље као велике светске силе.
„То није у њеној политичкој култури и не треба да остави утисак земље која не плаћа своје дугове и не поштује своје споразуме иза којих је стала. То је јако лоше за имиџ Велике Британије и као озбиљне европске државе и битног актера у међународним односима“, истиче.
Упитана да ли одлука Парламента да одбаци предлог о „брегзиту“ значи и да ће Парламент донети одлуку о неповерењу Владе Терезе Меј, Драгојловићева каже да је то неупитно, те наводи пример да су и поједини њени посланици, као и одређени министри у влади, још раније давали оставке јер се нису сложили са споразумом који је у име Велике Британије она прихватила.
Иначе, Драгојловићева указује и да је друштво у тој земљи тренутно дубоко подељено друштво, али не треба заборавити да је такође реч о изузетно демократском друштву, те да је улога Парламента у том систему импресивна.
„Тешко је предвидети шта ће након пада владе Терезе Меј бити динамика унутар Велике Британије, али што се тиче ЕУ то је сасвим јасно – компликација за Брисел је и померање тог термина изласка који је заказан за 29. март због тога што ЕУ чекају и избори за Европски парламент“, указује.
Драгојловићева наводи и да би за ЕУ било далеко боље када би након тих избора и након формирања нове Европске комисије било јасно где се Велика Британија налази и да ли ЕУ има 27 или 28 чланица“, закључује.
Подсетимо, за подршку споразума гласала су 202 посланика, док су 432 била против, чиме је отворен пут целом низу могућих сценарија развоја ситуације, укључујући и „оштар“ излазак земље из ЕУ, али и укидање „брегзита“ у целини.