ЕКСКЛУЗИВНО Припрема Путинове посете: Невидљиви агенти, ловци, бункер на точковима

О безбедности руског председника Владимира Путина, који у четвртак 17. јануара стиже у посету Београду, бринуће руске и српске безбедносне службе. Енигма је колико је тачно специјалаца ангажовано на овом задатку, али постоје разне медијске спекулације у којима се помиње цифра од 250 руских безбедњака.
Sputnik
Путин ће донети поруку којом ће охрабрити Србе на КиМ

Број и структура његових пратилаца строго је чувана државна тајна, али оно што је познато јесте да је Путин један од најбоље чуваних људи на планети. Постоји неколико прстенова његовог обезбеђења, а са њим иду видљиви и невидљиви безбедњаци, специјалци и обавештајци тј. стручњаци за физичку заштиту, као и они из области медицине, хемијског и електронског оружја и других сфера.

Стручњак за протокол Татјана Николајева каже да Путинове посете у иностранство обезбеђује служба протокола  у сарадњи са одговарајући одељењима Министарства спољних послова.

„Сва та путовања се унапред припремају. Службе протокола раније одлазе на место посете и по два пута – и претходница, и групе за припреме. Раније се осигурава одговарајући тајни систем везе. Служба безбедности је такође дужна да се унапред упозна са местом посете“, наводи Николајева.

Кад је реч о броју људи који путују са председником, Николајева каже да тај број зависи од циљева посете.

Путина ће чувати 7.000 српских полицајаца, руски специјалци, „мигови“...

„Понекад Путин води са собом секторске министре, зависно од тога о чему ће се разговарати. Министар спољних послова готово увек прати Путина приликом важних званичних посета. Увек су укључени и амбасадори, у овом случају и руски  у Србији, и српски у Русији, као и новинарски пул“, додала је Николајева.

Професор Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије Александар Вавилов истиче да постоје специјално обучени људи који се баве организацијом свих протоколарних мера, али и помоћници, међу којима је и Дмитриј Песков, који се бави медијима, коментарима и сличним. Ангажоване су и дипломате које у тесном контакту  са председничком администрацијом припремају посету.

Прво се свака посета разрађује посредством амбасада, а онда се укључују делегације, конкретно, људи који се баве Србијом.

„Група се дели на два дела: један су службеници, а други саветници који се баве непосредно питањима преговора. Обично саветника буде десетак, а службеничког персонала зависно од тога куда иде, где и с ким се састаје. Ту је и обезбеђење, протокол и наравно медији. Кад је у питању званична посета, то је доста људи јер искрсавају различита питања која треба решавати“, каже Вавилов.

Моћни „Кортеж“: Свет је коначно видео супертајни „путинмобил“ (фото, видео)

Председников аутомобил се понекад доставља возом, а чешће, из разлога безбедности и оперативности, теретним авионом.

Татјана Николајева прецизира и какав је авион којим стиже руски председник.

„То је велики авион Ил-96, који се зове председнички авион. На њему постоји све што треба за председника: и соба за одмор и радни кабинет, и кабинет за консултације. Наравно, предузимају се и све мере безбедности, а у последње време најчешће га прате ловци.“

Кад је реч о аутомобилу којим се вози Путин, према речима Николајеве, то је аутомобил домаће, руске производње.

Вучић: Путинова посета је важна, потписаћемо 21 споразум

„За председника Русије то је аутомобил ’аурус‘. По правилу, ти аутомобили се допремају раније другим летом. И сви ти аутомобили прате Путина током иностраних посета. Практично, тај аутомобил је увек потребан ако се ради о званичној посети на највишем нивоу“. Поједини новинари су новој Путиновој „машини“ наденули име „звер“, наводећи да је то „прави бункер на точковима“.

Према речима Вавилова, не допрема се раније само авион.

„Специјалним летом шаљу се сви потребни материјали, документи, опрема, аутомобили, који стижу раније на лице места. Тамо је већ претходница која лети посебним авионом да све припремила. Када Путин стигне аутомобил га већ чека, као што је и ред.“

Вавилов истиче да много зависи и од програма преговора. Ако су мирнији, онда су предвиђене протоколарне мере попут полагања венаца и посете историјских локација. Ако је посета с густим распоредом, онда се већа пажња поклања самим разговорима. Будући да је на Балкану много проблема и много тема за разговор, тешко се може очекивати релаксиранији протокол, закључује Вавилов.

Коментар