Ово ће бити 14. сусрет лидера Србије и Русије Александра Вучића и Владимира Путина, који се у међународним круговима тумачи као један од најзначајнијих политичких сусрета у тренутку када пред Србијом стоје бројни изазови, пре свега повезани за очување интереса Србије у вези са Косовом и Метохијом, као и они повезани са приступањем ЕУ.
„Путин је обелоданио, како то обично бива, кључна питања о којима ће се разговарати, тј. актуелна питања у билатералним односима. Путинова изјава да Русија у потпуности подржава Србију ако жели да се придружи ЕУ веома је важна, али морамо да разумемо два битна момента — као прво, чланство Србије у ЕУ немогуће је без решавања косовског питања. А косовско питање, по свему судећи, неће бити у скорије време решено, с обзиром да се од Срба захтевају једнострани уступци. И друго, приступање ЕУ је немогуће без уласка у НАТО. Упркос чињеници да у Европи постоји неколико држава које нису чланице НАТО-а, као што су Аустрија, Шведска и Финска, крајем деведесетих је формулисано правило — прво НАТО, па онда ЕУ“, каже за Спутњик руски експерт Дмитриј Офицеров Бељски.
Како истиче аналитичар, улазак Србије у НАТО је у супротности са интересима Русије, док истовремено Србија има посебан однос према Северноатлантској алијанси, посебно после бомбардовања земље 1999. године.
Офицеров Бељски је поновио и став Москве да Србија не мора да бира између Русије и Европе.
„Историјски топли односи између Русије и Србије не противрече прагматичности. Апсолутно не. Путин је с правом рекао да се могу комбиновати два вектора. Није потребно бирати између Европе и Русије. Ово су савршено компатибилне ствари, и ту не видим никаква противречја“, додао је експерт.
У оквиру Путинове посете на агенди је потписивање око 20 споразума из области инфраструктуре, енергетике, образовања, иновација, технолошког напретка и дигитализације.
Говорећи о сарадњи Москве и Београда, Офицеров Бељски напомиње да Србија има економске мотиве да сарађује са Русијом.
„Питање односа ЕУ према наставку ’Јужног тока‘ и даље неће бити решавано у односима Москве и Београда. То је свакако много значајније питање које утиче на интересе многих европских земаља. Ако говоримо о српским економским интересима у односима са Русијом у целини, ми смо свесни да је Србија дуго била изложена притисцима да се придружи антируским санкцијама, што она није учинила. Србија је из тога извукла велику економску корист, делимично замењујући европске производе који су раније стизали на руско тржиште“, рекао је Офицеров Бељски.
Генерално, ми можемо говорити о стварној плодоносној сарадњи, а не само о „историјским осећањима“, закључио је експерт.
Руски председник последњи пут посетио је Србију у октобру 2014. године, поводом 70 година од ослобођења Београда у Другом светском рату, а том приликом је, између осталог, поручио да српски и руски народ имају много тога заједничког у прошлости, а да пред собом као братски народи имају светлу будућност.