Политиколози посебну пажњу посвећују Путиновом ставу по питању Косова и Метохије. Руски председник је у Београду поновио да је став Русије јасан — Москва се залаже за узајамно прихватљиво решење Београда и Приштине, али базирано на Резолуцији 1244 СБ УН, која не допушта постојање било каквих оружаних формација на Косову, изузев контингента Уједињених нација.
Руски лидер је нагласио да је Русија, исто као и Србија, заинтересована да ситуација на Балкану буде стабилна и безбедна и истакао да ће Русија наставити да пружа подршку.
То је отворило питање шта Путин под тиме подразумева и да ли то значи да би Москва у скорије време могла да предузме неке мере као подршку Србији.
Говорећи о конкретним потезима које би Москва могла да повуче у одбрани територијалног интегритета Србије, Жаров истиче право вета које има Русија у Савету безбедности УН.
„Мислим да одређена одбрана од напада, пре свега, Сједињених Држава на територијални интегритет Србије може ићи преко Савета безбедности УН, јер Русија има вето у тој организацији и, ако је потребно, може да блокира такве кораке Американаца. Какви ту могу бити кораци? Свакакви. Ми јасно видимо да сада Американци уводе санкције сваком и из било којег разлога. Ако узмемо односе Србије и Косова ту може да дође до, рецимо, неког религијског сукоба, може доћи до погоршања ситуације или опет до некаквих покушаја косовских Албанаца да уз помоћ стварања те своје војске изазову провокације и дође до неких пограничних сукоба… Претпостављам да су могуће разне варијанте, а посебно ове опције могу постати стварност када се Србија уђе у реализацију ’Турског тока‘. Тада дефинитивно све ово може постати реалност“, упозорава Жаров.
Политиколог додаје да Путин није случајно ставио акценат на косовско питање.
„Зашто је Путин скренуо пажњу на питање Косова је лако разумљиво — зато што је то питање за Србију најболнија тачка, пошто постоје територијалне претензије косовских Албанаца на територију Србије. Територија бивше Југославије је трусно подручје и овде ће те новонастале земље, у случају било каквог новог сукоба, једни другима оспоравати територије. Због тога је Србија веома стратешки важна за Русију у Европи, тим пре што постоји питање о којем се такође говорило током Путинове посете Београду, а везано је за други крак ’Турског тока‘, тј. где ће бити улаз тог крака у Европу“, навео је Жаров.
Путин је током посете Београду рекао да је Русија спремна да у развој инфраструктуре у Србији, између осталог и у наставак гасовода „Турски ток“ преко територије Србије, уложи неопходна средства у износу од близу 1,4 милијарде долара, али је додао и да ће „све зависити од других земаља, између осталог од земаља ЕУ“. Због тога су Русији потребне гаранције од евентуалних земаља-учесница у том пројекту, сматрају аналитичари.
Жаров је подсетио да је својевремено било покушаја изградње „Јужног тока“, али да је тај пројекат заустављен, те да је у том смислу Србија стратешки веома важна за Русију.
„Као што знамо, Бугарска се понаша веома чудно, час хоће да учествује у том пројекту гасовода, час неће. Када она жели да учествује у гасоводу, тамо се насилно мења власт и мења се баланс у Парламенту, после чега она одустаје од учешћа у ’Турском току‘. Бугарска није поуздана земља и у том смислу се може рећи да је Србија спас за тај пројекат. Због тога је, понављам, ова посета Владимира Путина Србији веома важна“, истиче Жаров.
Подсећајући да је потписано више од 20 споразума, руски експерти очекују да ће Путинова посета Београду дати нови импулс развоју економских веза.
„За Србију је то значајно, јер је то додатна прилика за учешће у заобилажењу санкција. Није тајна да врло често кроз Србију добијамо робу која због санкција не би ушла на територију Русије да је дошла из других земаља. То је за Србе велика прилика да зараде новац од свог извоза, укључујући аграр, на руско тржиште, јер Срби не учествују у санкцијама и за њих су направљене олакшице: било који производи направљени у Србији, чак и ако су компоненте и материјали произведени у Западној Европи, сматрају се српским производом и легално се шаљу у Русију“, каже проректор Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације Алексеј Зубец.
Он додаје да је за Србију то профитабилно и интересантно, посебно када земља има велике проблеме са перспективом уласка у ЕУ. Како наводи, Србија већ дуже време стоји „на вратима“ ЕУ, али јој улазак није дозвољен, јер је основни услов решавање косовског питања.
„Срби не могу да признају независност Косова и да се одрекну својих историјских територија. За јавно мњење у Србији економски бонуси из чланства у ЕУ бледе и одлазе у други план у односу на то. Србија данас није богата држава, животни стандард је много нижи него у ЕУ и то је проблем за српске власти, тако да је овај ’економски прозор‘ извозне сарадње са Русијом инструмент за подизање животног стандарда и решавање социјалних проблема. Без руске помоћи, ситуација у српској привреди би била знатно гора“, сматра Зубец.
Он подсећа да је у Београду потписан читав низ важних споразума и меморандума и да је постигнут висок степен сагласности о разним темама.
„Разговарало се и о пројектима везаним за транспорт енергената, конкретно о руском гасу. Та прича је интересантна и за Русију и за Србију. Такође, Русија пружа политичку подршку Србији у вези са сукобом на Косову. Зато је Путин тамо дочекан као херој. Надамо се да су наши економски изгледи добри и да ће обе стране имати користи од тога“, закључио је Зубец.
Сви руски медији опширно су извештавали о посети Владимира Путина Србији, истичући да је на улицама било окупљено 125.000 људи из разних крајева Србије и да су сви они дошли да поздраве руског председника, те да „Срби нису хтели да пусте Путина да крене кући“.
„Сви су веома захвални Русији за подршку коју пружа Србији“, истиче се у извештајима.