Вест да је српски председник Александар Вучић руском председнику Владимиру Путину поклонио штене шарпланинца узбуркала је јавност косовских Албанаца, можда више од било које политичке поруке која је током посете руског председника послата из Београда.
Косовски медији објављују да се не ради о аутохтоној српској раси пса, да је шарпланинац давнашња албанска раса овчарског пса, која је у давнини позната као дардан. Наиме, екстремни албански националисти сматрају да порекло вуку од Илира и њиховог племена Дарданаца, те су ово име очигледно узели и као име за расу паса која је пореклом са Шар-планине.
Са Илирима шарпланинац има везе колико и Срби са Индијанцима, кратак је коментар доктора ветеринарске медицине и међународног кинолошког судије Миливоја Урошевића. Урошевић је учествовао у стандардизацији расе шарпланинца.
„Све је то шовинизам“, коментарише Урошевић тврдње медија косовских Албанаца да се ради о „илирској“ раси паса. „Колеге кинолози на Косову покушавају да стандардизују расу делфтари илири, јер се на албанском пастир каже делфтари“, објашњава он.
Према Урошевићевим речима, расе паса имају мало везе са национима, па и шарпланинац води порекло из Централне Азије и Кавказа. Најближи „брат" шарпланинцу је руски пастирски пас.
„У Русији постоје расе пастирских и овчарских паса које су сличне шарпланинцу. Данас је та сличност толика, да поједине расе руских паса на изложбе могу да иду као шарпланинци“, каже Урошевић.
Која је етно група из Азије са собом довела шарпланинца, вероватно никада нећемо моћи да сазнамо, закључује он.
Забуна код косовских Албанаца настала је, вероватно, зато што је раса шарпланинаца најпре била стандардизована под именом илирски овчарски пас. Међутим, тај назив је дошао због тога што је шарпланинац сврстан у исту групу са словеначким крашким овчаром, каже међународни кинолошки судија Немања Јовановић.
„У почетку, то јесте био илирски овчар, али касније је дефинисано да постоје две расе. Постоји стандард расе за шарпланинца, који смо написали ми, Српски кинолошки савез, и Македонски кинолошки савез. За крашког овчара важе други стандарди“, каже Јовановић.
Шарпланинац је био знан као илирски овчарски пас између 1939. и 1957, када је постао посебна раса пса, наводи Јовановић и додаје да је овај пас заштитничког карактера и да је везан за простор, породицу или стадо које треба да штити.
„Неповерљиви су према странцима, али нису агресивни. Више су, као и сви пастирски пси, обазриви на стране елементе који упадну на простор који штите. Генерално нису уједљиви, али су заштитнички настројени према простору у коме живе“, објашњава Јовановић.
Пас Паша је иначе пети пас Владимира Путина за ког се зна у јавности. Најпознатији Путинов пас до сада је била женка лабрадора Кони, која је уз руског председника била од 2000. до 2014, када је угинула. Кони је често виђана уз Путина, а често ју је водио и на састанке са страним државницима.
Кони је била први пас са огрлицом која је на себи имала навигациони систем ГЛОНАСС.
Бугарски премијер Бојко Борисов поклонио је 2010. Путину каракачанског овчара Бафи, а две године касније из јапанске префектуре Акита Путину је на поклон стигао пас истоимене расе по имену Јуме, у знак захвалности за руску помоћ после земљотреса и цунамија који је погодио ту префектуру.
Од туркменистанског председника Гурбангулија Бердимухамедова Путин је за рођендан 2017. добио Верног, алабаја, туркменистанску варијанту централноазијског овчарског пса.