Америка је представила нову националну стратегију у сфери обавештајних послова, која као главну опасност таргетира Русију. Као ништа мање опасна, али ипак са могућношћу сарадње у одређеним обавештајним сферама, наводи се Кина, а повод за забринутост америчких специјалних служби је међународна трка за доминацију у свемиру и убрзани развој технологија, укључујући сајбер-оружје.
Некадашњи официр КОС-а Љубан Каран каже да је обавештајна стратегија заснована на новој националној стратегији одбране САД, која је дефинисала исте противнике, а то што је Русија главни противник не треба да чуди. Они ће се трудити да буду на свим местима где Руси имају свој интерес, то значи да се тежиште оперативног рада помера са Блиског истока ка Западу, каже Каран.
„Руси имају намеру да буду присутни и на Балкану. Америка као велика сила нема никакво право да Балкан у обавештајном смислу сматра неком својом територијом. Зашто би то била јурисдикција Америке, овде на Балкану преклапају се интереси великих сила, обавештајна присутност и Русије и Кине, поред Америке, подразумева се. Кад кажем Америке, пре свега мислим на обавештајне службе НАТО-а“, каже Каран.
Он додаје да, што се тиче самог организовања стратегије, Америка има велики проблем, јер сматра да је цео свет зона високог интересовања САД. Али то захтева огроман обавештајни апарат, а то са собом носи друге последице, пре свега финансијске, за то је потребно обезбедити новац, каже Каран.
С овом тезом слаже се саговорник Спутњика из Москве, заменик директора Националног института за развој савремене идеологије Игор Шатров, који скреће пажњу на политички тренутак у коме је нова стратегија представљена. Ово је идеалан моменат, јер ових дана почиње са радом нови сазив Конгреса, каже он.
„Ово је нека врста нивелисања јавног мишљења и мишљења конгресмена и сенатора који ће, кад-тад, одлучивати о повећању буџета. Зато се баш сад потеже ово питање, када са радом почиње нови сазив, односно нови конгресмени које су Американци изабрали прошле јесени. Да подсетим, ту има и неких већ виђених лица, али и доста нових које би сад ваљало придобити“, каже Шатров.
Наше саговорнике не чуди што је Кина, одмах иза Русије, наведена као земља која „извлачи корист из промена у стратешком распореду сила“. Дуго на њу нико није обраћао пажњу, али Кина сада има своје економске приоритете које, нормално, прати рад њихових обавештајних служби, каже Каран.
„Гдегод Кина има економске приоритете и циљеве, ту су присутне и њихове обавештајне службе које су дуго времена потцењиване, а сада су и Американци схватили да је то грешка. Интереси САД и Кине пре свега се сударају на простору Јужног кинеског мора, где је највећи проблем Тајван, који Кина сматра својом територијом, које се неће одрећи по цену оружаног сукоба. То све више постаје јасно Америци, тако да ће се обавештајни сукоби пре свега водити на том подручју“, оцењује наш саговорник.
Раније је председник Русије Владимир Путин изјавио да Русија стриктно поштује своје обавезе у сфери међународне безбедности и да је отворена за дијалог са партнерима, али да ради све како би се заштитила. Шатров каже да Американци заправо не желе дијалог, јер тренутно немају капацитет да постигну предност.
„Навикли су да воде преговоре из позиције јачег, а пошто сад нису у тој позицији, они преговоре не желе. Али пошто ни Русија није сад у могућности, ако искрено говоримо, да каже да је у предности, било би исправније рећи да постоји паритет. Међутим, Вашингтону ни то не одговара. Американци једноставно желе да буду ’јастребови‘ читавог човечанства. У фер-плеј условима, постојећег паритета, они не желе преговоре“, закључује Шатров.
Национална стратегија САД у сфери обавештајних послова је документ који садржи оцене обавештајних служби претњи САД и предлаже стратегију борбе против њих. Први пут је таква стратегија усвојена 2005. године, а затим обновљена 2009. и 2014. године.