На питање да ли очекује да ускоро буду повучене таксе, пошто се све чешће са приштинске стране чује да се разматра њихова привремена суспензија, Љајић је рекао Танјугу да још нема конкретна сазнања о томе, али да све указује да се иде у том правцу.
Он каже да већ приштински, односно косовски увозници иду на север и интересују се за српску робу коју би увезли одмах након укидања такси, јер они већ најављују да ће се то догодити.
Љајић је истакао да је, такође, неспорно да постоји огроман међународни притисак од главних приштинских савезника да се таксе укину.
„Не постоји нико ко може да оправда и каже да је то адекватан начин политичке борбе, а о економији да и не говорим. Од самог старта је било јасно да ово нема везе ни са каквим економским мерама или контрамерама“.
Са друге стране, наводи Љајић, налазе се приштинске институције које сада траже излаз да не буду поражене у тој причи, па морају сада да нађу оправдање да укину таксе.
„Зато се и говори о том привременом суспендовању и привременом повлачењу такси, док се не види какав ће бити исход или перспектива дијалога Београда и Приштине“.
Упитан на које све начине су таксе Приштине утицале на српску привреду, Љајић каже да је, пре свега, смањен директан пласман робе из централне Србије на КиМ откад су уведе таксе 21. новембра до 21. јануара за 66,2 милиона евра, што су егзактни подаци наше Управе царина.
„Толико је мање продато робе на Косову него у истом периоду прошле године, то је мерљива и лако проверљива ствар. Највећу штету ће трпети наши привредници, наши извозници и држава, која ће убирати мање порезе“, приметио је Љајић.
Дешава се, према његовим речима, да велике компаније које имају своје испоставе у другим земљама региона, робу коју су досад продавале из Србије сада продају из тих земаља.
„Имате утисак да и даље исту робу коју сте досад могли да налазите на рафовима продавница на КиМ има, али она више не иде из Србије, већ из Македоније, Црне Горе, Мађарске и других земаља, и није ни чудо што је извоз из Македоније повећан за 41 одсто, извоз Албаније је такође за трећину већи него што је био пре увођења ових такси“.
Љајић напомиње да су друге земље у региону искористиле чињеницу да је Србија потиснута са тог тржишта, тако да је нама начињена и дугорочна штета, а то је губитак тржишта.
Како је рекао, сада су се у борби за тржиште нашли и други играчи, пошто је реч о захвалном тржишту, с обзиром на то да, иако је мало, нема домаћу производњу.
Додао је да су мање или више све друге земље које су могле ту ситуацију и искористиле, тако да ће, када се таксе укину, наши извозници и произвођачи морати поново да се боре за освајање косовског тржишта.
Министар додаје да свако гледа свој интерес и да ту нема велике сентименталности и љубави.
Четврта штета се огледа у чињеници да је вођена жестока кампања против производа из Србије, што опет може да се одрази на повратак на то тржиште, навео је Љајић, пренео је Танјуг.
Министар каже да је пета штета то што су прорадили шверцерски канали и уместо да наша држава убира неке приходе од пореза, та роба се сада неким каналима појављује на тржишту КиМ, а због чега трпе и косовске институције, док појединци имају велику корист.