И поред великих проблема, према мишљењу нашег саговорника, Доналд Трамп је успео да именује судије Врховног суда, али му и даље остаје неиспуњено предизборно обећање — подизање зида према Мексику.
Гајић истиче да је најкомплекснија ситуација ипак она која се односи на Трампов став према НАТО-у.
„Он је уверен да Алијанса више није сврсисходна, не само економски већ ни војно. Ту је највећи отпор ’дубоке државе‘ и сада покушавају да га преко Конгреса онемогуће да повлачи председничке потезе. Што се тиче зида према Мексику, Трамп би као председник могао да уведе ванредно стање на територији где би зид требало да буде подигнут и да га финансира из војног буџета“, рекао је он.
Гајић подсећа и да Трампу није дозвољено да се Конгресу обрати поводом стања нације, што показује озбиљан сукоб на почетку друге половине његовог мандата, где се одлучује о позицијама које ће две супростављене стране имати за годину дана, када крене права изборна кампања.
„У том смислу треба гледати унутрашња америчка превирања и њихову спољну политику. У њу можемо да увежемо и однос према преговорима Београд–Приштина. Трамп је у тој пат-позицији покушао да се наметне као посредник који ће довести до брзог решења уз компромисе за које се не зна чији би и колики би били, што је наишло на оштру осуду његових противника. Нема сумње да се те поделе пресликавају и између Албанаца у косовској администрацији, а пре свега између Тачија и Харадинаја“, сматра Гајић.
Он додаје да је амерички председник одласком Веса Мичела победио стару администрацију која је Балкан гледала оним очима којима су је видели и Клинтонови.
Гледајући дугорочније, Гајић не сматра да цела ситуација у вези са обнављањем косовских преговора и укључивањем Русије и Америке као посредника, може да крене тек након америчких председничких избора 2020, што нама и одговара.
„За неколико година ће још низ земаља повући признање Косова, и Србија ће имати бољу преговарачку позицију. Са друге стране, реална је и претња стварања ’Велике Албаније‘, али се надам да ће њихова позиција бити све слабија, јер њихови противници јачају“, рекао је он.
Уколико почнемо да склапамо мозаик који је под утицајем САД, према мишљењу нашег саговорника, видећемо да је његов део и ситуација у Босни и Херцеговини и подгревање онога што је Сулејман Тихић давно покушао, а то је оспоравање имена Републике Српске.
„Све то је направљено да би се на Балкану покренула офанзива, а након потеза којим су увукли Црну Гору, а ускоро и Македонију у НАТО“, сматра Гајић.
Он додаје да су чланови председништва БиХ блокирали формирање Савета министара и са оваквим одлукама терају Републику Српску на контрареакцију не би ли сву одговорност пребацили на Бањалуку. Гајић каже да, са друге стране, Изетбеговић игра веома опасну игру, покушава да изазове дубоку политичку кризу која може да се превазиђе само ако Република Српска и Србија престану да играју улогу коју имају у постдејтонској БиХ.