Душан спада у „вечне људе“, Макавејев вас је ослобађао страхова, а мени је подарио слободу, ослободио ме од мене саме и мојих стега, рекла је Тања Бошковић за Спутњик, видно потресена на вест о смрти великог редитеља.
Како каже, Макавејев је имао врло посебан живот а његово виђење света било је „духовито и потпуно изван било ког клишеа“.
„Он је био важан део неба изнад моје главе, и кад одлети, бојим се да сам остала без крова“, навела је глумица.
Глумац Светозар Цветковић констатовао је да је одласком Макавејева „отишао и филм“, јер је он био отац уметничког и ауторског филма код нас.
„Такав је био од самог почетка, тако се носио са том уметношћу и тако се носио и са овом земљом и свим тим што му она – некада или сада није пружила да би он своја дела урадио. Напротив, његова дела су била и забрањивана и он је био у доброј мери анатемисан од стране претходне државе у којој смо живели“, рекао је Цветковић за наш портал.
Према речима глумца, није био избор Макавејева што је отишао да живи ван земље, него је морао да оде и морао је да своје филмове и све оно што је касније радио и чиме се ми данас поносимо, да уради ван ове земље јер му овде то практично није било омогућено.
Цветковић је имао, како каже, привилегију да Макавејева упозна почетком осамдесетих година и да са њим ради три филма, али истиче да су сва три урађена у страној продукцији. Открива и шта је оно што је научио од Макавејева:
„Он је био носилац слободе, слободне мисли и слободног изражавања у уметности и ако сам нешто могао да учим, могао сам то да учим од њега, али не верујем да сам научио. Али да ми је била дата шанса – јесте, и он јесте отац слободе у уметности која је стварана у Југославији и касније у Србији“.