Дамаск прети ратом Тел Авиву, а стални представник Сирије у УН Џафар Башари изјавио је чак би на удару могао да се нађе и сам аеродром у Тел Авиву. У такву могућност, међутим, мало ко верује, а аналитичари сматрају да сиријске претње не треба схватати озбиљно.
„Дамаск одлично зна да Израел није заинтересован за слабљење сиријског режима, још мање за његов пад. Сиријци одлично знају шта Израел тамо ради. Нама се не допада присуство Хезболаха и Ирана на нашим границама. Они отворено говоре да једино што желе у животу јесте уништење Израела. Ми Хезболахове речи схватамо озбиљно. Што се тиче сиријског режима, ми бисмо веома желели да се вратимо периоду пре грађанског рата“, рекао је за Спутњик израелски експерт и писац Авигдор Ескин.
Са њим се слаже и Леонид Нерсисјан са Института за јерменска истраживања (АРДИ). Према његовом мишљењу, кад би Сирија напала Израел, одговор би био много снажнији и садашња сиријска армија не би била у стању да му парира.
„Израел би могао да изведе велику пограничну војну операцију, или да интензивно бомбардује Сирију. Сиријска војска је доста разбијена и чак и у своје најбоље време, када јој је СССР испоручивао стотине јединица најмодерније технике и када је била много јача, она је губила од израелске војске. Данас не може бити говора о директном сукобу. Ту не треба заборављати руски фактор. Мислим да ни Русија Сирији неће дозволити да то уради. Између Русије и Израела, без обзира на све несугласице, постоји неки тајни договор за регион. Није било ни директних сукоба, осим инцидента у вези са обарањем руског авиона. Тел Авив ће наставити периодично да изводи нападе на проиранске групе и снаге чије присуство у Сирији не одговара Израелу“, објаснио је експерт.
Мете израелских напада у Сирији, па и овог последњег, по правилу су проиранске снаге и њихова складишта оружја. Сиријска војска је за одбрану овога пута употребила системе „Панцир“ и „Бук“, али не и систем противваздушне одбране С-300, који је добила крајем прошле године од Русије. Нико од сиријских званичника није објаснио зашто је то тако.
Нерсисјан објашњава да није лако употребити С-300 у Сирији. Нема их баш много и налазе се у одређеним подручјима.
„Треба узети у обзир да је максимални домет погађања циља С-300 нешто око 200 километара и то за мете које лета на великој висини. Међутим, ако мета лети на малој висини и крије се иза локалног рељефа, домет ће бити много мањи. Управо израелска авијација то користи, знајући где се налазе различити сиријски комплекси ПВО и не приближава им се. Нападају са прилично велике даљине и мале висине, чиме не улазе у домет система. Зато се сиријска ПВО ограничава на обарање ракета. Подсетимо, само један израелски авион је оборен у последњих годину дана“, објашњава Нерсисјан.
Истовремено, као свака озбиљна држава која се не опушта, упркос својој супериорности у региону, Израел је ових дана тестирао и свој најновији систем противракетне одбране „Хец 3“. О његовим карактеристикама се мало зна, као уопште и о читавом израелском војном арсеналу.
„’Хец 3‘ или ’Стрела 3‘ је систем противракетне одбране која је предвиђена за уништење балистичких ракета малог и средњег домета на граници Земље и свемира. Сам систем је израелско-америчке производње. У његовој изради врло активно учествује компанија ’Боинг‘. Међутим, само га Израел за сада користи“, разјашњава руски експерт.
Међутим, у овом тренутку циљ није било тестирање система. Циљ је био да Израел упозори суседе да не крену на њега.
„Медији су писали да се ради о добрим и савременим ракетама и наши суседи ће морати то да узму то обзир. То је главни циљ. Ми се не спремамо да ратујемо са, на пример, Новим Зеландом, нити имамо територијалне проблеме са Аргентином. Ми имамо неке неспоразуме са суседима и овај догађај ће морати да узму у обзир. Мислим да је то добра вест са Блиског истока“, наводи Ескин.
Ипак, колико год да је неки систем добар он не може у потпуности да заштити државу од напада. Нерсисјан подсећа да никакав систем ПРО не може да се супротстави интензивном ракетном нападу и да се ту може говорити само о проценту оборених ракета — 10, 20, 30 одсто.
У сваком случају, тешко је претпоставити да би неко и помислио да нападне Израел у овом тренутку, не само због његовог војног потенцијала, већ и због тога што би на његову страну стао велики број врло моћних сила у свету. У међувремену, он ће наставити периодично да „чисти“ погранично подручје са Сиријом у радијусу од 100 километара од својих заклетих непријатеља — иранских снага и „Хезболаха“.