Војни стратег Колубарске, Брегалничке, Битољске и Церске битке никада није носио своја одликовања, иако је један од најодликованијих Срба у историји. Волео је да каже да су његова одликовања „под мундиром“. Скроман и достојанствен, због свог става је пензионисан пре времена, да би био активиран када је Балкански рат покуцао на врата Србије. Био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута војни министар и начелник штаба Врховне команде војске Краљевине Србије. Већ светски славан, стигао је са својом војском до Крфа, да би неколико месеци касније преминуо у Ници 1917. године. Сахрањен је у Београду, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.