Maђарски премијер Виктор Орбан одбио је налог из Вашингтона да се супротстави „кинеској сајбер-шпијунажи“ и да подржи Украјину као противтежу Русији. Он је америчким дипломатама поручио да „жели да гради неутралну спољну политику, по узору на Аустрију, а не да испуњава захтеве Сједињених Америчких Држава“.
Ово није први пут да се Орбан отворено супротставља Американцима, овакав став САД отвара питања да ли су сада Американци почели и отворено да наређују другим државама шта да раде и има ли оних који ће као Орбан показати непослушност?
Можемо ли очекивати савезнички контраудар на спољну политику Америке?
Бивши амбасадор и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић подсећа да је и чешки председник својевремено дигао глас против бомбардовања СРЈ, као и да је било појединачних отпора, али не овако јавно, као данас Мађарска.
„У овом моменту Мађарска је гласоноша све отворенијег отпора диктату који долази из Вашингтона и Брисела. Треба видети да ли ће их и неке друге земље у томе подржати. Италијани и резултати њихових избора су управо одговор те земље диктату ЕУ и Америке о томе какву би владу Италија требало да има и то се већ испољава у односима са Француском, Немачком. Они који пружају отпор имају и јавно изражен интерес за укидање санкција против Русије“, истиче наш саговорника.
По његовим речима, у другим државама попут Румуније нема националног консензуса око спољне политике, а и Мађарска је на време схватила које стране инвестиције треба да привлачи себи. У том контексту, Паић каже да је логично што званична Будимпешта не жели да ћути пред Америком, јер на својој територији има јаке инвеститоре великих и моћних држава света.
„Наравно да одлука Орбана у вези са Украјином и Кином, која је супротстављена интересима САД, није случајна. Мађарска има сопствене проблеме са Украјином и положајем мађарске мањине у њој, док је Кина велики улагач у Мађарској, а уз Србију, они су Кинезима део иницијативе ’16 плус један‘“ истиче наш саговорник.
Паић напомиње да се иза упозорења Америке о „кинеској сајбер-шпијунажи“ крије трговински и технолошки рат Америке и Кине. То јест, Америка покушава да ограничи ширење кинеској компанији „Хуавеј“, која је једна од водећих произвођача мобилне телефоније, јер тврде да кинеска влада кроз продају „Ајфона“ покушава да оствари неке своје предности на плану стицања информација.
Наш саговорник истиче да већина држава из окружења Мађарске није добила оно што је очекивала уласком у ЕУ и у НАТО и да ту постоји велико разочарење. Због тога је притисак Америке видљив и по политичким компромисима које државе попут Бугарске, Грчке и Румуније праве, јер нису економски јаке као Мађарска.
„Једноставно, тај ослонац на ЕУ, која је сама изнутра подељена и у великим проблемима, Мађарској не доноси економски напредак који је очекивала када је ушла у ЕУ. Што се тиче Америке, они све те земље сматрају за млађе партнере јер су чланице НАТО-а, за које се претпоставља да морају да следе наредбе из Вашингтона“, додаје Паић.
Он каже да је додатна моћ Мађара у томе јер њихова дијаспора има повољну позицију у Америци, која је веома утицајна етничка заједница и која подржава званичну политику Мађарске.
„Волстрит џурнал“, који је и објавио целу причу, пише да мађарски премијер привлачи кинеске инвестиције у информациону инфраструктуру земље, а такође се противи преговорима између НАТО-а и Кијева на министарском нивоу.