Амерички сенатор: Трамп разматрао војну интервенцију у Венецуели

Амерички сенатор Линдзи Грејем, члан Републиканске партије, тврди да је председник САД Доналд Трамп пре неколико недеља разговарао са њим о могућности примене војне силе у Венецуели.
Sputnik

Венецуела у овом тренутку пролази кроз тешку политичку кризу, а председник земље Николас Мадуро је више пута оптужио Вашингтон за организовање државног преврата у Венецуели.

Мадуро: „Империја“ је покушала да изведе пуч у Венецуели уз помоћ пете колоне

„Он (Трамп) је рекао ’Шта мислите о употреби војне силе?‘, а ја сам рекао ’Морате полако са тим, то би могло да буде проблематично‘. Он је рекао ’Па, изненађен сам, ви желите све да нападате‘“, испричао је Грејем за портал „Аксиос“ о свом разговору са Трампом од пре две недеље.

Грејем се на то насмејао и одговорио: „Не желим све да нападам, само желим да се војска употреби када су угрожени наши национални интереси.“

Он је додао да је Трамп био веома агресивно настројен према Венецуели.

Позивајући се на високе званичнике Трампове администрације, „Аксиос“ додаје да нема знакова да је Вашингтон заиста планирао да нападне Венецуелу, јер је Трамп само желео да убрза промену режима у овој латиноамеричкој земљи из економских и дипломатских разлога.

Прошле среде је ескалирао сукоб између владе и опозиције у Венецуели, када се председник Народне скупштине Хуан Гваидо прогласио за привременог председника земље, што су признале Сједињене Америчке Државе, Канада и бројне друге земље. 

Критични дани: Спрема ли се инвазија на Венецуелу

Мадуро је оптужио Вашингтон да је оркестрирао државни преврат у Венецуели и рекао да Каракас прекида дипломатске везе са Вашингтоном.

Односи Сједињених Америчких Држава и Венецуеле одавно су напети, а Трамп је још у августу 2017. у свом голф-клубу у Бедминстеру изјавио да не искључује „војну опцију“, како би се зауставио хаос у Венецуели.

Русија је објавила да признаје Мадура као легитимно изабраног председника Венецуеле и такође изразила спремност да посредује у дијалогу између владе и опозиције.

Коментар