Све иде како треба. Руски „Гаспром“ је недавно завршио изградњу и другог крака гасовода „Турски ток“ по дну Црног мора предвиђеног за европско тржиште. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да се време до почетка изградње тог гасовода кроз Србију практично мери данима, а „Булгартрансгас“ је коначно одлучио да ће инвестирати у трасу гасовода кроз Бугарску до границе са Србијом.
Да ли је то довољно разлога за оптимизам по питању проласка гасовода кроз Србију, с обзиром на пређашње искуство са „Јужним током“, који је по отпочетим радовима заустављен управо у Бугарској?
Саговорник Спутњика, одличан познавалац те проблематике, некадашњи дипломата Срећко Ђукић, каже да је још рано за тврдње да је то готова ствар и подсећа да смо недавно у Београду и од руског председника Владимира Путина могли да чујемо да је Русија обезбедила средства за српски део гасовода, али да у крајњој линији све зависи од ЕУ.
Ипак, Ђукић објашњава зашто данас има више оптимизма да ће за разлику од „Јужног тока“ „Турски ток“ бити реализован.
„Због тога што су се све стране сагласиле да се тај гасовод гради по европским правилима, уз поштовање Трећег енергетског пакета, по коме гасовод не може да буде власништво произвођача гаса, већ транзитера. То су неке назнаке да би гасовод овога пута могао бити изграђен и да ћемо га реализовати“, напомиње саговорник Спутњика.
Први сигнал у том правцу је то што је бугарски оператер гаса „Булгартрансгас“ продао целокупни капацитет гасовода за наредних 30 година, са једном прилично дисконтном ценом транзита гаса од 2,21 долар за хиљаду кубних метара транспорта по једном квадратном километру. То је, сматра он, почетак наше нове велике наде, да ће нам гас са истока коначно стићи. Поготово што је у техничко-технолошком смислу сама изградња сада много лакша, јер се иде по траси „Јужног тока“, па би све могло да се заврши релативно брзо.
По његовој оцени, цео тај потез од турско-бугарске границе, па до Варне и од Варне уз Дунав до Зајечара, а одатле ка Хоргошу, до границе са Мађарском, може сигурно да се уради најдаље за годину дана, ако не буде препрека.
„Судећи по досадашњим изјавама, очекује се позитиван став Енергетске заједнице ЕУ. То би био још снажнији сигнал од овога који је стигао из Бугарске, зато што би то практично била сагласност ЕУ за изградњу тог гасовода“, истиче Ђукић.
Међутим, он указује на европске приоритете када је гас у питању, где међу водећима није „Турски ток“. То су, како додаје, „Северни ток 2“, а већ се интензивно разговара о „Северном току 3“. Европа ради на преговорима Русије и Украјине за коришћење украјинског гасовода за транзит гаса ка Европи, а приоритет је и јужни гасни коридор који иде из Азербејџана преко Турске и Грчке у Италију, а једним делом у Албанију. Тек иза тога свега долази на ред наш гасовод „Турски ток“.
Зато је, каже он, неопходно да у Европској комисији у Бриселу, код комесара за енергетику, све владе земаља, кроз које треба да прође „Турски ток“, делују синхронизовано и са истих позиција, како би поред техничке сагласности добили и политичку подршку за реализацију тог гасовода.
„И наравно на крају, а можда и на самом почетку, остаје сагласност САД. Као што знамо, оне не подржавају ’Турски ток‘, ни овај део који је изграђен до Турске, а ни продужетак преко балканских земаља даље за Европу“, подсећа некадашњи дипломата, који истиче да има још пуно посла и непознаница, али да је то тако када се гради сваки гасовод. У прилог томе подсећа да смо и даље сведоци озбиљних америчких политичких отпора „Северном току 2“ и претњи санкцијама и земљама и фирмама које учествују у његовој изградњи, иако је више од његове половине већ изграђено и под воду положено 500-600 километара цеви.
Ђукић указује и на то да су снабдевање гасом Централне Европе и земаља Југоисточне Европе потпуно дијаметрално супротне величине, зато што Централна Европа 100 одсто зависи од гаса.
„Америка може да прети колико год хоће, али немачка привреда не може да функционише без гаса ниједан једини дан“, објашњава саговорник Спутњика, уз опаску да је за разлику од Централне Европе, Југоисточна од гаса зависна свега 10 до 15 одсто.
Зато сматра да ми морамо да покажемо да нам је гас кључни фактор економског и социјалног развоја. Економског због привредног раста, а социјалног због преласка са чврстих горива на гас, каже он и подсећа да су ових дана наши градови једни од најзагађенијих не само у Европи, него и свету.
„Ми још производимо електричну енергију 70 одсто из угља, а Европа тражи да се прилагодимо њеним стандардима и избацимо угаљ из производње струје, а како то можемо ако нам не дозволе изградњу гасовода“, истиче Ђукић за Спутњик.