Косовска скупштина је у суботу усвојила закон о статуту рударског комбината Трепча, којим се фактички отима стратешки комбинат у већинском власништву Владе Србије. Шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић позвао је међународну заједницу да не дозволи спровођење закона о статуту Трепче, упозоривши да ће то имати последице по дијалог, као што је случај и са таксама које је Приштина увела у новембру.
Милован Дрецун у изјави за Спутњик упозорава да Приштина наставља да узурпира имовину државе Србије и приватну имовину српског народа и покушава да томе дâ неки фиктивни правни оквир, мада су закони које усвајају противправни.
„С једне стране се узурпира и легализује отимање српске приватне имовине, не поштује се имовина СПЦ, а с друге стране се имовина државе Србије такође на најгрубљи начин напада — од тренутка једностраног проглашења независности, Албанци би желели да све оно што је Србија годинама улагала на Космету, сви природни ресурси припадну тој лажној држави. Посебно им је на удару акумулација Газиводе“, каже Дрецун, подсећајући да Србија и даље отплаћује кредит који је добила за изградњу те бране.
На удару је и комбинат Трепча, који они покушавају да преотму, а како наводи Дрецун, ради се о политичком и правном насиљу и једностраним потезима који су неприхватљиви и не могу имати последице које би Приштина желела, односно да је она власник те имовине.
„Србија има сву документацију која показује да је Фонд за развој сада власник више од 80 процената комбината Трепча, али Албанци могу практично да зауставе његов рад на северу, а могу и да са рачуна те компаније скину позамашна финансијска средства. Дакле, могу да угрозе наставак процеса производње и да самим тим оставе без посла више хиљада Срба, јер се преко тог комбината издржава добар део српског становништва на северу“, истиче шеф скупштинског одбора за КиМ.
Србија је, каже Дрецун, урадила доста да заустави такве намере Приштине, али на међународном плану треба јасно и гласно рећи да је тај комбинат у власништву Србије и да било каква његова продаја неће бити важећа.
Истовремено, приштински медији су пренели да је председавајући косовске скупштине Кадри Весељи предао раније ове недеље лидерима владајуће коалиције у Приштини писани предлог за суспензију на 120 дана такси на робу из централне Србије и БиХ, при чему Србији за то поставља десет, а БиХ седам услова.
Документ, како преносе приштински медији, има девет страна, а наводно је предат америчком амбасадору у Приштини Филипу Коснету на састанку 23. јануара. Међу условима су да Србија промени, како кажу, непријатељски став, да примени споразум о заједничким прелазима, призна све документе о роби, дозволе, печате и документацију, као и регистарске таблице и путне исправе које издају приштинске власти.
Дрецун каже да Албанци покушавају да припреме терен за наставак разговора и да у склопу тога треба схватити и Весељијеву тзв. платформу.
„То што Весељи булазни, већ смо навикли. Неће они никакве услове диктирати Србији. Да би се наставили разговори, морају бити укинуте таксе, без икаквих њихових даљих смицалица, а онда ће се преговарати, тачку по тачку“, јасан је Дрецун.
Он се слаже да је питање имовине изузетно битно и да о њему треба да се разговара, али додаје да кад неко дефинише овако тврде ставове — њему није ни стало до наставка разговора, него жели да већ у старту онемогући другу страну да се озбиљно посвети разговорима, ако до њиховог наставка дође.
На питање може ли Приштина да ради ишта без сагласности Америке, па и кад је реч о статуту за Трепчу и Весељијевим новим условима, Дрецун каже да Вашингтон свакако има најснажнији утицај на Албанце — на неке више, на неке мање.
„Сигурно ту постоје и неке консултације и сугестије са америчке стране, али много тога Албанци раде на своју руку, покушавајући да извуку и страначку корист јер им је јасно да ће пре или касније морати да иду на изборе. Свако од њих покушава да заузме неке позиције: Харадинај тако што ће се представити као непопустљиви лидер, а Тачи тако што ће показати да је он главни ослонац САД на КиМ“, образлаже Дрецун.
Бивши шеф Координационог центра за КиМ Небојша Човић најновије потезе Приштине схвата као нову фазу провокација и уцена.
„Они покушавају да промене формат преговора, као и да сталним провокацијама почев од такси па преко Трепче желе да на тај начин елиминишу све оне параметре које они нису испунили из бриселских споразума. То је стални притисак, очигледно у координацији са појединим америчким структурама", верује Човић. Ако две стране хоће да преговарају, напомиње наш саговорник, ниједна не треба да поставља услове који не могу да се спроведу а Албанци упорно то раде.
На питање који формат то желе Албанци Човић објашњава да је за њих „једини и довољни формат да буду они и Американци — и нико други". Он подсећа да Американци не желе да Косово буде тачка дневног реда на седници Савета безбедности 7. фебруара. „Косовски Албанци рачунају да је довољно што их подржавају Американци, и још понеки, а волели би да све заврше у овој години јер то им је јубиларна година — 20 година бомбардовања Србије. То је њихова концепција", наводи Човић у изјави за Спутњик.