Комбинат „Трепча“ својевремено је у западним медијима називан „највреднијим комадом земље на Балкану“, а до пре две деценије био је међу највећим европским рудницима цинка и олова.
Лазански је упитао своје госте да ли данашње отимање „Трепче“, уз непоштовање основних постулата међународног права, представља и резултат неутољиве жеље Запада за освајањем јефтиних извора сировина.
Милијарде тона руде, злато, сребро…
На почетку разговора проф. др Војин Чокорило са Рударско-геолошког факултета у Београду подсетио је на то ког је обима, према најновијим стручним проценама, рудно богатство „Трепче“.
„Процене су да лигнита у ’Трепчи‘ има између 13 и 15 милијарди тона, под земљом. Ту се само апроксимативно могу израчунати трошкови експлоатације, али ако је једна тона рецимо 10 евра, па онда израчунамо колико вреди у малопродаји… Није то мало. Укупне резерве олова и цинка процењене су на 4-5 милона тона; ако концентрат вреди хиљаду евра… Злата у ’Трепчи‘ има нешто мање, сребра има мало више, али ту су и други ретки елементи који се користе у специјалним индустријама широм Европе и света. Дефинитивно су то велики потенцијали, и велико богатство“, каже Чокорило.
Ни насиље није искључено
Јован Димикић, директор „српског“ дела комбината „Трепча“, објаснио је да су се менаџмент и радници од почетка изјаснили да неће прихватити законска решења Приштине, и да су и поред велике забринутости менаџмента одлучни да не попусте пред бесправним законским решењима.
„Не можемо да предвидимо све у потпуности, али смо спремни за сваки могући сценарио“, каже Димикић.
На питање Лазанског — да ли страхује од насилне акције косовске полиције у скорој будућности, он каже:
„Надам се да до тога неће доћи, зато што, ако сагледамо ситуацију реално, нас могу опструирати и на друге начине: конфискацијом имовине, опреме, блокадом рачуна… Ни сценарио физичког насиља није искључен.“
„Тражимо нова политичка решења“
Упитан шта би се десило у случају да дође до блокаде рачуна комбината, Димкић каже да у оквиру косовског система дефинитивно нема могућности за договор о било чему.
Димкић каже да што се српског дела „Трепче“ тиче, ту има више од 3.500 запослених који раде по систему „пола ради – пола не ради“, па се смењују. Већ две деценије је „Трепча“ практично подељена на север и југ, које функционишу као засебне организационе јединице.
„И у АПР-у Србије и Косова ми смо, наводно једно правно лице, али то су заправо две организације које у суштини не препознају једна другу. У питању су одвојене техноекономске средине, без јаких технолошких веза, које не зависе једна од друге и имају засебан албански, односно српски менаџмент“, каже наш саговорник.
„Унмик је без икаквог утицаја“
Он додаје да је таква структура апсолутно и правно доказива, а да је структура капитала која се наводи у косовском систему „волунтаристички дефинисана“.
„Они су могли да кажу да им припада 50, 80, 100 одсто компаније; преко ноћи је утврђен неки број, не зна се према којим критеријумима, апсолутно без икаквих докумената“, каже саговорник Спутњика и додаје да Унмик никада није пристао на ту структуру, и чак јој се противи, али додаје да то тело УН само формално функционише, али нема никакву власт нити утицај на терену.
На спекулације медија да ако Албанци преузму Трепчу и наставе да копају, могу практично да почну да експлоатишу руду и у централној Србији, Димкић каже да је то само хипотетичка ситуација и да се нада да до тога неће доћи.
Додаје да су у том случају мале шансе да би се наставила таква врста радова у комбинату јер се у тој, како каже, веома регулисаној грани индустрије све дешава уз строгу контролу државе и система, и уз велики број неопходних дозвола и сертификата које „Трепча“ тренутно има.
„И у овом смањеном обиму производње, ми смо далеко најзначајнији привредни субјекат на Косову и Метохији — основ привреде севера Косова“, додаје Димкић.
Западу свето само оно што је његово
Адвокат са богатим искуством у области међународног права Горан Петронијевић оценио је да Приштина у овом тренутку користи чињеницу да је Закон о „Трепчи“ донела 2016. године, у време када су Албанци искористили тренутак у ком држава Србија није адекватно реаговала.
„Очигледно је да су у договору са менторима решили да раде све што их саветују. Све то има везе с преговорима с Београдом и овим тренутком у читавом процесу. Систем ће бити исти као и са војском Косова и таксама на робу из централне Србије: нагомилавају се афере, једна стиже другу и медији и јавност се баве актуелним проблемом, а претходни се аутоматски заташкава“, каже Петронијевић.
Он додаје и да је за последњих 20-30 година постало јасно да је криза међународног права показала да „више ништа није свето“.
„Западу је свето само оно што је његово. Појавила се у међународној арени и теза о непоклапању државног и природног богатства — усмерена директно на Русију, као највећи басен природних богатстава на свету. Према њој, наводно, оно што је дубоко у земљи не припада држави, већ целој планети, а то је супротно свему што се учи на правним факултетима широм света. Дефинитивно је либерални концепт напуштен, а приватна својина је света само док се не појави неко јачи, неко ко може да ти је отме“, каже Петронијевић.
Очигледно је да су Албанци, каже наш саговорник, приликом формирања параинституција на Косову и Метохији направили паралелни процес расподеле капитала „Трепче“ у односу на ту самопрокламовану државу.
„Нико од нас никада није те папире видео, али сам сигуран да би у неком спору пред међународним судом, у упоредној аргументацији, њихови аргументи били веома, веома слаби“, каже Петронијевић.
Он на крају додаје да свакако треба размишљати о заштити државне имовине и силом, али пошто је јасно да то сада није опција, оно што стручњаци и упућени у стање на терену могу да ураде јесте да сугеришу држави да на што адекватнији начин, дипломатским путем, покуша да разреши ситуацију у свом најбољем интересу.