На основу информативних емисија РТЦГ и других медија под контролом црногорских власти, неупућени гледалац би могао закључити да су у Москви толико опсједнути Црном Гором, да је дословце прва ствар коју помисле када се ујутру пробуде у Кремљу: „Шта ли нам данас раде Црногорци?“.
Руски насртај на Црну Гору требало би да потврде и изјаве украјинског министра привремено окупираних територија Владимира Черниша, који је недавно боравио у Подгорици, а који преко државних медија данима упозорава да су „покушаји руског мијешања на Балкану и у Црној Гори евидентни“.
Колико се тренутно не бирају средства да се одметнути бизнисмен и инсајдер режима Душко Кнежевић представи као „руски човјек“, засад најбоље потврђује неуспјели медијски спин пласиран преко националне радио-телевизије, да се Кнежевић наводно налази у Русији, а не у Лондону, како сам тврди.
Кнежевић је то, наравно, демантовао истог дана снимцима и интервјуом за „Ал Џазиру“ из срца британске пријестонице, али то, чини се, неће превише утицати на намјеру режима у Подгорици да настави са фабриковањем „руске пријетње“. Потврда за то је и синоћни ударни дневник РТЦГ на коме се уз кадрове руске пријестонице пласира најновији спин да је Москва преко Кнежевића наводно „инсталирала лојалног појединца“.
Није важно што се прича противи здравој логици и што за њу не постоје никакви докази. Важно је да се врти.
Уз Русију, по неписаном правилу, у пакету увијек иде и Србија. План је отприлике јасан — да се прича са корупционашко-криминалне афере пребаци на терен идеологије и политике, и све још једном прикаже као најновији насртај на црногорску државност и њено евроатлантско опредјељење.
Детаљ да државна „Побједа“ сада Душка Кнежевића описује као „српског бизнисмена црногорског поријекла“, довољно говори шта је наратив који преферирају власти у Подгорици. Наравно, с обзиром на то да је Кнежевић и рођен и одрастао у Црној Гори, то ће бити готово немогућ задатак.
Индикативно је такође и саопштење издато након сједнице предсједништва владајућег ДПС-а, са које је главна порука да „традиционални центри деструкције неће успјети да смијене власт“. Из визуре званичне Подгорице, у те центре увијек пословично спадају Москва и Београд, а најновија верзија за све оне који вјерују црногорском Јавном сервису гласи да у хибридном рату против Црне Горе има удјела чак и Бањалука.
„Опсесивна русофобија“, коју владајућа елита у Црној Гори шири кроз медије под својом контролом, према речима социолога Илије Маловића, првенствено има за циљ да одигра улогу смоквиног листа у односу на праву слику стања свеукупног политичког и друштвеног амбијента у Црној Гори.
„Покушавајући да себе прикаже као брану од руске агресије на Црну Гору, власт жели да оправда своју дугогодишњу владавину коју карактерише корупција, неспособност и непотизам. Да би се обојила оваква друштвена стварност, она у којој једна те иста власт опстаје три деценије, поред горепоменутих резултата њене политике, регрутује се права војска апологета из земље и иностранства“. У сврху правдања политичких потеза користе се интелектуалци, јавни радници и новинари, којима је циљ да се створи привид да је једина будућност Црне Горе учешће у ратовима широм планете земље у оквиру НАТО-а, као и уступање ресурса страним политичким и војним организацијама“, објашњава Маловић за Спутњик.
Тај социолог примјећује да је и политички и медијски дискурс у Црној Гори намјерно „контаминиран империјалистичком социолингвистиком која различитим терминима замагљује стварне друштвене односе“, те додаје да „власт управо због страха да ће народ коначно да збаци наметнути идентитетско-политички јарам, свјесно креира атмосферу пуну мржње, страха, зависти и ината“.
„Политички естаблишмент се понаша као параноик који има пун подрум ’вруће робе‘ и који се боји да ће сваки час бити откривен. Да се ово не би десило, држава се самоукључује у измишљени рат против Русије, а стални позиви на партнерску позицију у НАТО савезу служе да увјере грађане да је елита добила потпуну аболицију за сва непочинства током њене владавине“, јасан је Маловић.
Портпарол Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић каже да је афера „Коверта“ усијала атмосферу у друштву, а да су се управо због јасно наглашеног прозападног карактера Душка Кнежевића упалили црвени аларми режима. Он за Спутњик објашњава да власти у Подгорици управо из тих разлога покушавају да доведу у сумњу Кнежевића као неког ко је заштитник прозападних вриједности, те да му тако накнадно пришије просрпски и проруски карактер.
„То се ради првенствено да би се ова афера ставила у континуитет са тзв. државним ударом и тако се ’Коверта‘ прогласила његовим наставком, а не сасвим новом причом у којој између себе ратују људи који су до јуче били на истој страни. То је потез који показује да је стање међу нижом гарнитуром у режиму хаотично и да је код свих присутан страх од онога што слиједи“, наводи Ковачевић.
Како истиче, власти покушавају да своје бираче и себи блиске људе убиједе да су опет у питању Русија и Србија и да напади долазе споља а не из самог срца „хоботнице“, чији је битан шраф све доскора био и Душко Кнежевић.