Трифковић наводи да већ годинама постоји артикулисано језгро отпора досадашњој недемократској и ауторитарној политици званичног Брисела, које се ујединило када је ријеч мигрантској кризи.
Ово језгро, истиче Трифковић, чини коалициона влада у Италији и њен најаутентичнији представник Матео Салвини, Виктор Орбан из Мађарске, али и Јарослав Качињски из Пољске.
„Ту је и Марин ле Пен, која је на председничким изборима у Француској добила 36 одсто гласова, демократе из Шведске, али и Алтернатива за Немачку, која је на последњим изборима први пут ушла у Бундестаг. Не треба заборавити ни аустријског вицеканцелара Хајнц-Кристијана Штрахеа. Он је већ познат као добар пријатељ Срба и као неко ко се отворено противи било каквој унитаризацији БиХ, а што је био један од циљева досадашњег политичког бриселског естаблишмента“, рекао је Трифковић.
Он истиче да ове политичке снаге више не дозвољавају да им, по сорошевској матрици, отуђени политички и економски центри моћи кроје капу у недоглед и уништавају аутентичност нација и сувереност држава.
„Побједа антидавоских снага представљала би за Србе одличну вест, јер они од ове постојеће бриселске номенклатуре нису добили ништа, а ни доброг искусили. Убеђен сам да би се драстично променила политика према Србији и Републици Српској“, наводи Трифковић.
Према његовом мишљењу, „радило би се о закаснелој реафирмацији демократије и рушењу пројекта који већ годинама спроводе отуђене бриселске елите“.
Коментаришући изјаву Волфганга Петрича да овакав расплет ситуације не би био добар за даљи опстанак ЕУ, али ни за Балкан, Трифковић каже да га не чуди овакав став бившег високог представника у БиХ, будући да он никада није волео Србе.
„На сву срећу, он се више ни за шта не пита. А надам се да ће тако и остати“, додаје Трифковић.