„У контакт-групи је осам земаља ЕУ и само четири државе Латинске Америке, а ради се о међународној групи која треба да регулише питање везано управо за тај јужноамерички континент. Дакле, реч је о једностраном приступу, а више је него очигледно да Американци вуку конце иза свега тога“, тврди за Спутњик Душан Васић са Факултета за пословне студије и право, некадашњи амбасадор Србије у више земаља Латинске Америке.
Када је реч о расподели снага, Васић каже да је само Италија од тих осам европских земаља изричито против признавања Гваида за председника Венецуеле, док су од четири латиноамеричке земље то Боливија и Уругвај.
Што се тиче самог састанка, указује Васић, контакт-група ће наставити дијалог на основу закључака са састанка у Отави, када су чланице групе Лима, очигледно под великим притиском САД и Канаде, усвојиле декларацију у којој се истиче да актуелни председник Николас Мадуро мора да одступи и преда власт, што уједно „представља апсурд“.
„Чему преговори ако од самог почетка дисквалификујете једну страну. Притом, недавно су Уругвај, Мексико и карипске земље објавиле сопствену декларацију за решење кризе – такозвани ’Монтевидео механизам‘, али није наишао на одобрење чланице ЕУ, а још мање Гваида. У оваквим околностима не изненађује изјава шефице спољне политике ЕУ Федерике Могерини да не гаји велика очекивања од овог састанка“, оцењује.
Васић такође наводи и да између редова дневног реда овог састанка стоје и нада и очекивања да ће у року од 90 дана ова група успоставити неки план који ће бити прихватљив за обе стране.
„Али погледајте апсурд, међународна контакт-група процењује колико је ово питање сложено и оставља себи рок од 90 дана како би осмислила оквир који би био помирљив за све стране, а Европа је Мадуру дала рок од свега осам дана да распише нове изборе. Просто је несхватљиво колико је грубих, почетничких, дилетантских, дипломатских и међународно-правних грешака направљено“, указује.
Васић објашњава и да се овај данашњи састанак одвија у атмосфери страховитог притиска на целокупну државу Венецуелу, а не само на режим, у тренутку када је венецуелански капитал у износу од скоро 10 милијарди долара заробљен, од тога две трећине у Америци, а остало у ЕУ, затим када САД саопштавају да је њихова војска спремна да интервенише, као и у условима жестоких економских санкција.
„То су околности у којима треба да се одржи састанак међународне контакт-групе. Дакле, једна расподељеност и неспремност да се било која земља са стране укључи том дијалогу, попут Русије, Кине или неке друга утицајне силе“, оцењује.
Упитан какви су изгледи да се нека трећа земља ипак прикључи овој групи, имајући у виду да је Русија и званично саопштила да жели да суделује у њеном раду, али да јој је речено да за сада тако нешто није могуће, чак ни у форми посматрача, Васић констатује да је у оснивачким документима предвиђено да у контакт-групи укупно буде представљено 10-12 чланица, а већ их има 12.
„Сигурно ће се водити преговори и разматрати опције да се укључе и неке треће стране иза већ номинованих држава, али с обзиром на негативан став САД, као и већине ових држава које су већ признале Гваида за репрезента Венецуеле, тешко да ће бити прихваћено да се у састав групе укључи Русија, али и Кина или Индија, као и било која друга утицајна земља“, закључује.
Иначе, што се тиче саме међународне контакт-групе, њу чине осам земаља ЕУ — Француска, Немачка, Италија, Холандија, Португалија, Шпанија, Шведска и Велика Британија, иако је практично једном ногом већ ван Уније, као и четири земље-представнице групе Лима — Боливија, Костарика, Еквадор и Уругвај.