„Полазимо од тога да би ситуација на Косову требало редовно да се налази у центру пажње Савета безбедности УН“, рекла је она.
Захарова је нагласила да Приштина наставља политику провокација, чији је циљ подривање стабилности и безбедности на Балкану.
„Увођење 100 одсто царине у новембру прошле године на робу из централног дела Србије и Босне и Херцеговине озбиљно је отежало снабдевање косовских Срба. Ове мере су очигледно усмерене на наставак политике антисрпског етничког чишћења и наравно протеривања српског становништва. Осим тога, Харадинај је 6. фебруара изјавио да унапред одбија да комуницира са мисијом УН на Косову, која наводно необјективно оцењује ситуацију у покрајини“, констатовала је она.
Захарова је скренула пажњу на чињеницу да је ЕУ, која има мандат УН да посредује у дијалогу између Београда и Приштине, изгубила способност да утиче на ситуацију.
„У том контексту, на себе скреће пажњу одговорна и уравнотежена позиција Београда, који наглашава спремност да се врати у дијалог, када такозвани косовски премијер повуче своје неприхватљиве одлуке. Такође бих желела да нагласим да Србија још увек није предузела реципрочне мере“, истакла је она.
Косово је 21. новембра увело 100 одсто царине на робу из Србије и Босне и Херцеговине. Ова одлука Приштине изазвала је протесте српског становништва на северу покрајине. Касније је косовска влада одлучила да продужи стопроцентну царину на сву робу која долази са територије централне Србије, укључујући и несрпске производње.