Током седнице, Савету се обратио и шефа Унмика Захир Танин.
Ивица Дачић је обраћање почео захваљивањем генералном секретару УН на извештају, као и Екваторијалној Гвинеји на томе што је ову тему укључила у дневни ред СБ УН.
„Ми смо седницу тражили како бисмо обезбедили мир у региону“, рекао је Дачић.
„Верујем да можемо да нађемо заједнички језик и да тема КиМ више не буде тема Савета безбедности. Међутим, ми смо далеко од тога. Сада смо на прекретници и зато је важно да разговарамо. Преговори Београда и Приштине трају седам година и направили смо напредак. Сви знамо зашто су преговори заустављени. Могу да кажем да се Србија уздржала од једностраних потеза, иако није дошло до формирања ЗСО, као и после отимања Трепче. До блокаде разговора дошло је због такси Приштине“, каже Дачић.
Српски министар је скренуо пажњу и на нелегално формирање тзв. војске Косова, што је све довело до додатне нестабилности у региону.
„Одлука Приштине о таксама је политичка, а циљ је да се заустави дијалог“, казао је Дачић.
Дачић је указао и на претњу упада косовске полиције на Север, што такође није у складу са постојећим законима.
„С обзиром да се показало да без последица могу да предузимају и спроводе једностране дестабилизујуће одлуке и мере, да крше постигнуте договоре и силом упадају на територију са већинским српским становништвом, Приштина наставља са таквим деловањем. Тако смо данас суочени са ситуацијом да не само да није формирана Заједница српских општина, већ се након упада РОСУ на Север Косова, у новембру прошле године, и увођења драконских такси на српске производе, као и хапшења четворице Срба у Косовској Митровици у бруталној акцији РОСУ, наставља са даљим покушајима преузимања Севера Косова, захтевима за тзв. уједињењем северног и јужног дела Косовске Митровице. Ти захтеви представљају ништа друго до још један покушај застрашивања Срба који тамо живе, параван за потпуно преузимање српског дела града тако да Срба тамо више не буде, као што их и нема у јужном делу Косовске Митровице“, рекао је Дачић.
Он је додао је Приштина наставља да угрожава све што су се ЕУ и други међународни чиниоци трудили да се постигне, кроз дијалог и регионално повезивање.
„Како онда очекивати да се поштује било какав договор ако се не поштују основни принципи на којима почива савремена Европа. Дозволите ми да укажем још једном на то колико је незамислива одлука да се забрани проток робе, капитала и људи у 21. веку због незадовољства у вези са неком политичком одлуком“, казао је Дачић.
Министар спољних послова Србије је подсетио и на неадекватне реакције Приштине након сукоба због Унеска и Интерпола. Он је поздравио активности Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва на саслушању појединих лица са КиМ.
„Извесно је да постоје бројни докази о злочинима који су почињени, а сада је најважнија ствар да се најзад у некој судској инстанци приводе људи на саслушање и са кривичним пријавама за злочине над Србима и осталим неалбанцима, што до сада никад није урађено“, рекао је Дачић.
Српски министар да је изразио незадовољство због чињенице да је за саветника премијера тзв. Косова именован ратни злочинац Суљејман Сељими, што је осудио и амерички амбасадор у Приштини.
„Да ли стални напади на повратнике и њихову имовину, притисци и насиље ниског интензитета, дискриминација и нетолеранција, вама говоре да је циљ, прокламован пре двадесет година, заиста и остварен или смо спремни зарад политичких циљева и стратешких разматрања да ’затворимо очи‘ над оним што се дешава и тврдимо да је ситуација ’мирна и стабилна‘?“, казао је Дачић.
У дијалогу је било закључено да ће питање имовине такође бити тема, рекао је Дачић.
„Независно од тога, Приштина је донела једнострану одлуку да конфискује имовину рудника Трепча. Желео бих да подсетим да иако је тзв. Косово чланица Светске банке и ММФ, Србија је до данас отплатила 750 милиона америчких долара кредита и треба да отплати још више од 200 милиона америчких долара дуга који се односе на кориснике са КиМ. Ако већ Србија отплаћује те дугове, како онда Косово није део Србије?“, запитао се Дачић.
Након обраћања Ивица Дачића, говорила је представница власти у Приштини Вљора Читаку.
„Нису нам дали да певамо, чула се само бука од српских пушака“, рекла је Читакуова, говорећи о периоду пре 1999. године.
Косовска амбасадорка у САД Вљора Читаку је негодовала због расправе о Косову и поручила да су „таксе директан одговор на агресивну и бруталну кампању Владе Србије према Косову“.
Истиче да хуманитарне кризе нема и оптужује Београд да таксе користи као изговор за обуставу дијалога.
Она је на седници СБ УН посвећеној Косову више пута поновила да не може да схвати зашто се СБ УН поново састаје и чешће говори о Косову, него о Сирији, Јемену, Венецуели, где „постоје прави проблеми“.
„Неприхватљиво је да је Србија претворила ово тело у театар који је постао сцена за Србију да прича своју бајку свету, да измишљају приче у које ни сами не верују“, казала је Читакуова и додала да су седнице изгубиле своју сврху.
Представница Приштине је позвала чланице Савета безбедности да прекину „ову пародију и шараду“.
Такође је оптужила Србију да није искрена у ангажовању у дијалогу о нормализацији и истакла да се неће водити дијалог о постојању Косова као слободне државе.
„Желимо да разговарамо о изградњи конструктивног односа међу суседима као равноправни партнери, али ту лежи проблем, Србија се противи идеји да је Косово равноправно, зато стално стварају драме“, истакла је она.
Читакуова се осврнула и на недавну одлуку Приштине о Трепчи, оптуживши Београд за „неоколонијалну“ реакцију.
Косово неће преговарати о Трепчи или неком другом ресурсу, они су на Косову и припадају Косову, поручила је она и додала да Србија треба да жели мир, а ако то заиста жели онда мора да ради на томе.
Она је оптужила Београд и да врши притисак на Србе на КиМ и да спречава њихову интеграцију, те да их користи као инструмент за своју политику дестабилизације.
До последњег момента било је неизвесно да ли ће седница бити одржана, јер су се четири земље, САД, Велика Британија, Немачка и Пољска, противиле да се редовни тромесечни извештај генералног секретара УН о КиМ нађе на дневном реду седнице.
Велика Британија тражила је да се питање Косова заувек скине са дневног реда Савета безбедности, док Американци сматрају да седнице треба да се одржавају два пута годишње.
Русија је предложила да се седнице одржавају на четири месеца.