Коротченко је коментарисао изјаву чешког министра одбране Лубомира Метнара, који у интервјуу за прашки лист „Право“ није искључио могућност да, ако се погорша међународна ситуација након раскидања Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, НАТО почне разговоре о распоређивању америчких база у Европи, укључујући и Чешку.
„Политика Сједињених Америчких Држава је да искористе излазак из Споразума о ликвидацији ракета као изговор да се у Европи поставе америчке ракете средњег и кратког домета усмерене на Русију. Придржавам се песимистичких сценарија: САД ће притискати Европу и биће донета одлука о распоређивању ракета, а ми ћемо бити принуђени да одговоримо. И то ће, нажалост, бити нова геополитичка стварност. Поновиће се ситуација из 1983. само на новом технолошком нивоу развоја наоружања“, оценио је Коротченко.
Према његовим речима, да би се такав сценарио избегао, Русија „мора политичким методама да ради са Европом, чак и до тога да води билатералне консултације са свим европским земљама без изузетка“.
Коротченко је истакао да „Европа мора прво да размисли о томе да не постане мета контранапада“. „Европа сада мора сама да се спасава. Русија није заинтересована за погоршање односа. Штавише, почевши од развоја нових система, ми смо изјавили да их нећемо распоређивати пре него што Европљани код себе не распореде америчке системе. Дакле, све је у рукама Европе“, објаснио је он.
Амерички председник Доналд Трамп саопштио је у петак да Вашингтон 2. фебруара почиње процедуру за повлачење из Споразума о ликвидацији ракета. Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је да „ако се Русија не врати на потпуно и проверљиво поштовање Споразума у року од шест месеци“, споразум ће бити раскинут. Савезници у НАТО-у подржали су одлуку САД, сматрајући да се Вашингтон одлучио на то као одговор на наводне „значајне ризике за евроатлантску безбедност“ од руских крстарећих ракета.
Председник Русије Владимир Путин након тога је изјавио да ће Русија реципрочно одговорити на одлуку САД о повлачењу из Споразума и такође обуставити учешће у Споразуму. Шеф државе истакао је да Русија није дужна и да се неће увлачити у скупу трку у наоружању. Путин је додао да сви предлози Русије о разоружању „остају на столу, а врата отворена“, али захтева да се никакви преговори о овом питању унапред не иницирају.