У опширној беседи Бозанић је, између осталог, рекао да се грађани Хрватске данас с правом питају како је могуће да архивска грађа која би могла да помогне у расветљавању догађаја током Другога светског рата и периода након тога, премда је настала на подручју Хрватске — није у Хрватској и остаје тешко доступна онима који траже истину.
„Зар је то начин сведочења истине; или се намерно нешто жели прикрити те ускратити новим нараштајима да буду учвршћени у истини“, запитао је Бозанић.
Поводом годишњице Степинчеве смрти огласио се данас и заменик председника владајуће ХДЗ и потпредседник Хрватског сабора, Милијан Бркић, који је на свом службеном фејсбук профилу написао да су тој држави потребни људи, који се, како је навео, неће, сагибати ни лево ни десно, него људи који ће стајати „чврсто кано чврсти храст".
Тај наслов је заправо цитат једне Степинчеве изјаве, а Бркић у статусу између осталог наводи управо Степинац Хрватима треба да буде „мисао водиља и узор".
„Блажени Алојзије Степинац треба нам данас свима више него икада бити мисао водиља и узор. Његов глас збори понизно, скромно, разборито, мирно, али храбро и одлучно, а његова накана је чиста и велика, као што је и сам живео својим животом и својим делима“, написао је, између осталог, Бркић.
И док Католичка црква с нестрпљењем очекује проглашење Степинца свецем, Спрска православна црква се томе противи и сматра да би то само по себи био злочин с обзиром на то да је он све време трајања Независне Државе Хрватске био, дипломатски речено, неми сведок злочина и геноцида.