Протесте, на којима је у недељу тражена Санчезова оставка, организовале су конзервативне опозиционе странке Народна партија и Грађани, уз подршку крајње десничарске партије Вокс.
Подсетимо, Санчезова социјалистичка Влада предложила је прошлог уторка разговоре с лидерима Каталоније како би се решила криза у тој шпанској покрајини, али су преговори у петак прекинути, јер они не одустају од свог захтева да се одржи референдум о независности Каталоније.
Како за Спутњик оцењује Рајко Петровић, сарадник Института за европске студије, на до сада највећим протестима против шпанског премијера окупило се око 200.000 људи, а на њиховом челу била су три главна лидера опозиције — Пабло Касадо, Алберт Ривера и Сантјаго Абаскал.
„Постоје два основна захтева која су их повезала и натерала да изађу на улицу. То је на првом месту жеља да се прекину било каквих преговори са постојећом каталонском влашћу, која недвосмислено исказује своје претензије да Каталонија добије самосталност. Такође, ту је и жеља опозиције да се одмах распишу нови парламентарни избори, што је можда и главни покретач ових протеста, с обзиром на то да је Педро Санчез прошле године по доласку на власт обећао да ће их после неколико месеци расписати“, указује Петровић.
Међутим, он подсећа да је председник шпанске Владе пре неких месец дана рекао да нема намеру да распише изборе и да планира да остане на власти до краја мандата 2020. године, што је вероватно пресудило да његови противници крену у протесте.
Петровић напомиње да је опозиција након регионалних избора у Андалузији показала да је спремна да се уједини како би се социјалисти збацили са власти, а овим последњим протестима су, како наводи, ту жељу само потврдили.
„Незадовољство у Шпанији је изузетно велико, јер се први пут у историји нове шпанске демократије десило да је на власт дошао неко из партије која на претходним изборима није освојила највећи број гласова. Наиме, неписано правило у шпанском политичком животу је да она партија која освоји највише гласова формира Владу и даје свог премијера. Са друге стране, Педро Санчез у шпанском Парламенту има подршку каталонских и баскијских сепаратистичких партија, што додатно иритира шпанску јавност, која је изузетно осетљива по питању Каталоније“, примећује Петровић.
Према његовој оцени, уколико шпански премијер не распише ванредне парламентарне изборе, протести ће бивати све већи и масовнији, чиме ће опозиција, на крају, вероватно натерати Санчеза да ипак распише изборе.
Иако је Санчезу подршка Каталонаца у Парламенту у овом тренутку неопходна, Рајко Петровић сматра да су тврдње опозиције да је шпански премијер спреман да призна независност те покрајине — претеране.
„Можда би он, у крајњој линији, пристао на реформу Устава и федерализацију Шпаније, где би Каталонија била једна федерална јединица и можда би се евентуално усудио на то да Каталонцима призна статус народа у Шпанији, који за сада имају само Шпанци. Међутим, јавност је све више иритирана неодлучношћу премијера, који је рекао да не жели да у Каталонији поново примени Члан 155 и да се поново успостави владавина постојећег уставног поретка Шпаније и у Каталонији, односно да се тој покрајини одузме аутономија“, сматра Петровић.
Подсетимо, протести у Шпанији су одржани уочи почетка суђења бившим лидерима Каталоније, који се суочавају са казном до 25 година затвора због побуне и заговарања независности Каталоније.