Будући да се додела аутокефалности украјинској цркви одразила практично на раскол целокупног православног света, таква судбина је задесила и Свету гору, што се могло видети и приликом гласања, када је требало одлучити да ли да Света гора пошаље своју делегацију у Кијев на интронизацију Епифанија Думенка.
Од укупно 20 манастира само пет је било за, док су међу онима који су били против били и српски Хиландар и руски Пантелејмон. Иако се очекивало да ће део помесних православних манастира подржати Кијев, односно да ће учествовати на свечаности, а најпре се ту мислило на представнике грчких цркава, испоставило се сасвим супротно.
Штавише, васељенски патријарх Вартоломеј је свакако очекивао да ће грчка црква у најмању руку честитати Кијеву. Међутим, ни то се није догодило. То значи, како за Спутњик објашњава православни филозоф и представник Филозофског института Руске академије наука Аркадиј Малер, да елементарни канони још имају своју важност и актуелност.
Поред тога, каже Малер, будући да су протраћени огромни ресурси, а да нису постигнути жељени резултати које је Вартоломеј очекивао, политика Цариграда је доживела фијаско. Ради се о томе да је дошло до низа неочекиваних догађаја, а не треба заборавити да цркве грчког порекла одавно нису грчке.
Примера ради, ту је Антиохијска патријаршија, прецизира Малер, која има добре односе са Московском, а још је сложенија ситуација са Александријском патријаршијом, будући да је њен поглавар отишао у Украјину, али се сусрео са представницима канонске Украјинске цркве Московске патријаршије, што само говори да за сада нема никаквих наговештаја да ће потрајати раскол.
Међутим, највећи шамар васељенском патријарху пристигао је из Пантелејмоновог манастира, који се традиционално сматра јединим руским од укупно 20 колико их је на Светој гори. Наиме, архимандрит Еулогије затворио је капије манастира пред представницима „нове цркве“ Украјине, не дозволивши им да уђу у храм и целивају мошти. Како је игуман објаснио украјинској делегацији, тај манастир их не признаје за свештенике ни сада, а ни убудуће.
Малер тврди да је то било „пријатно“ изненађење за све православце, али да ће свакако изазвати одређену реакцију Цариграда, јер је на овај начин манастир Светог Пантелејмона бацио рукавицу и изазвао патријарха Вартоломеја. Могуће је чак и да ће Вартоломеј тражити распуштање овог манастира или захтевати од званичних представника Грчке да протерају руске држављане, то јест монахе манастира. „Другим речима, Вартоломеј ће сигурно ићи до краја, јер је његов задатак дерусификација Свете горе и дерусификација светског православља“, додаје.
Када је реч о манастирима који су примили представнике такозване православне цркве Украјине, то су до сада били Ксенофонт, Пантократор, Есфигмен, Кутлумуш и Ватопед.
Што се тиче српског манастира на Светој гори, историчар Александар Раковић за Спутњик појашњава да он неће доживети судбину манастира Пантелејмон, те да патријарх Вартоломеј скоро извесно неће послати украјинску делегацију на врата Хиландара.
„Мислим да васељенски патријарх неће дати благослов кијевским расколницима да оду у Хиландар, да не би ни он сâм провоцирао којекакве ситуације. Он је лично свестан да га на Хиландару не би прихватили, те не жели додатно да компликује ситуацију. Вартоломеј је послао кијевског епископа у оне манастире где је имао могућност да га прогура, а ту где нема — неће провоцирати нове проблеме“, закључује Раковић.
Не треба заборавити да се по питању Хиландара недавно огласио и сâм патријарх српски Иринеј, који је рекао да Српска православна црква не располаже новим информацијама по том питању, али да се нада да ће тамошњи монаси остати при ставу који заступа и СПЦ — а то је непризнавање украјинске „нове цркве“.