Зашто још није формиран Савет министара Босне и Херцеговине? Због чега бошњачка страна формирање тог Савета условљава активирањем МАП-а, односно новим кораком ка чланству у НАТО-у? Да ли се НАТО-у опет жури на Балкану?
О томе су у емисији „На нишану Лазанског“ говорили Срђан Перишић, саветник председавајућег Председништва Босне и Херцеговине Милорада Додика, и политиколог Александар Павић.
Перишић, који је детаљно проучио МАП, нашао је у њему три замке за Републику Српску. Све оне тичу се преноса надлежности РС на ниво БиХ. Све оно што Запад није успео да оствари за 23 године, колико је протекло од завршетка грађанског рата у БиХ, сада настоји да оствари преко НАТО-а, тврди Додиков саветник.
„Прва замка је реформа полиције, то јест јачање Дирекције за координацију полицијских тела на рачун МУП-а Републике Српске. Други пренос надлежности јесте формирање јединствене цивилне заштите, која је сада на нивоу РС. Као таква, она треба да се укине и да се формира на нивоу БиХ. И трећа је закон који се тиче цивилних жртава рата и тортуре, који је усвојен на нивоу РС. Он треба да се обједини на нивоу БиХ. Тим законом треба да се РС оптужи, разним контратужбама за одговорност за рат и да се са нивоа БиХ упућују тужбе ка њој“, објашњава Перишић.
Оно што није остварено у рату, покушава се остварити у миру, додаје он, и цитира француског филозофа Мишела Фукоа – политика је рат настављен мирним средствима.
Република Српска не жели ниво сарадње које нуди МАП. Што се хрватске стране тиче, увидевши да је сарадња са бошњачком политичком елитом само нанела штету, она мења страну. Хрвати у БиХ нису јавно подржали став РС око МАП-а, али нису га ни јавно осудили, наглашава Перишић.
Жељу да балканске земље што пре уђу у НАТО, Павић назива новом америчком империјалистичком политиком са које су скинуте све маске. Од доласка на власт Доналда Трампа, Америка је одустала од увијања у обланде, промоције демократије и других изговора којима су правдали своју жељу за светском доминацијом.
Амерички државни секретар Мајкл Помпео налази се у овом тренутку на турнеји по Средњој Европи и има задатак да убеди средњеевропске лидере да „смање доживљај“ када су у питању Русија и Кина. На пример, да одустану од гасовода „Турски ток“, наводи Павић.
Он наводи сведочење високог америчког дипломате Веса Мичела пред Сенатом, где је овај нагласио да се балканске земље налазе на првој линији фронта против руског и кинеског утицаја, као и да америчке дипломате у тим земљама имају инструкцију да активно раде на томе.
„Ту се сада ради без пардона. Користе се сва средства. Видели смо у Македонији да воља народа није имала апсолутно никакве везе. У РС смо прошле године имали покушај венецуеланског сценарија са догађајима на Тргу Крајине у Бањалуци. Врло лако је могао да буде извикан неки Гваидо и да га признају – да кажу да је он прави демократски лидер Срба. То није успело, али ишло је у том правцу“, каже Павић.
Као илустрацију да Америка намерава да користи сва расположива средстава да утера балканске земље у НАТО, Павић користи скорашњу посету помоћника америчког државног секретара Вона Саливена Сарајеву, када је кривотворио изјаву о томе да је улазак БиХ у НАТО договорен на састанку са члановима Председништва. Ту је изјаву представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик морао да демантује.
Као једна од ствари које би требало да дестабилишу БиХ и доведу у питање Дејтонски споразум јесте и иницијатива Бакира Изетбеговића о промени имена Републике Српске.
У страној штампи се појавио приступ који заступа тезу да је, поред Додика, највећа препрека уласку БиХ у НАТО управо Дејтонски споразум.
„Значи, гледају сваку тачку на коју могу да притисну и НАТО је сада примарни циљ. И после ће Србија бити на реду. Зато се, у исто време док се то ради у БиХ, инсистира да се прогура неко решење везано за Косово и Метохију – да би се део Косова одмах интегрисао у НАТО преко ’Велике Албаније‘, Србија се додатно ослабила и окрњила и постала, практично, зрела крушка. Ради се на свим фронтовима и ми смо сада у окружењу какво је било, рецимо, 1941.“, каже Павић.
Према Перишићевим речима, постоји сличност између Црне Горе, Македоније, БиХ и Србије јер ни у једној од ових држава није постојао нити постоји консензус грађана за учлањење у НАТО.
И он, као саветник српског члана Председништва БиХ, потврђује да Милорад Додик трпи велике притиске око учлањења БиХ у НАТО.
„Све дипломате које долазе са Запада наступају без рукавица и траже само једну ствар – НАТО. Не интересује их ни економија, ни енергетика, ни медији, ни људска права, ни демократија. Сви траже само једно: БиХ мора да буде чланица НАТО-а“, каже Перишић.
Ако дође до прегласавања српског народа у БиХ и, уз аминовање НАТО-а, уз помоћ бошњачких и хрватских гласова БиХ постане чланица Северноатлантске алијансе, ситуација би била слична оној која је ову бившу југословенску републику увела у грађански рат, наглашава Перишић.
Међутим, до прегласавања у парламенту БиХ тешко може да дође, додаје он, с обзиром на сарадњу између српске и хрватске политичке елите у БиХ.