Усвајање годишњег националног програма услов је за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО-у, познатог као МАП.
Оваква одлука српских министара је очекивана, додаје Козомара. Међутим, проблем је настао када су представници Бошњака и Хрвата у Председништву БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић реаговали тако што су формирање новог Савета министара условили усвајањем МАП-а.
„Шта то може да значи? Значи нову, овог пута можда и највећу политичку кризу у БиХ из које се не види излаз, зато што Савет министара не може да буде формиран без сагласности сва три члана Председништва, а они неће дати своју сагласност“, објашњава Козомара.
Једини начин за превазилажење кризе Козомара види у америчком притиску на бошњачког и хрватског члана Председништва. Међутим, како каже, не очекује да САД изврши притисак на њих из два разлога. Први је што њихов притисак на косовске привремене органе да укине таксе на српску и босанску робу још није уродио плодом.
Други, важнији, јесте што је управо Америка та која највише инсистира на прикључењу БиХ НАТО-у и не може се очекивати да изврше притисак на оне који у БиХ такође инсистирају на босанскохерцеговачком учлањењу у Северноатлантску алијансу.
„Технички мандат теоретски може да траје неограничено, до следећих избора. БиХ овим показује да је немогућа држава, да је држава која не може да опстане на оваквим принципима, јер законом је прописано да од момента када чланови Председништва положе заклетву у року од 15 дана мора бити формиран Савет министара. Истим законом није предвиђена никаква санкција ако Савет министара не буде формиран. Дакле, то је држава која прописује законе за чије непоштовање не постоје санкције“, каже Козомара.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик покушаће да на неки други начин убеди своје колеге да одустану од инсистирања на МАП-у. То је Козомарина претпоставка, поготово ако се у обзир узме чињеница да је члановима Председништва приликом недавне посете Бриселу речено да Савет министара мора бити формиран.
Козомара сумња да ће вођа Странке демократске акције Бакир Изетбеговић дозволити Џаферовићу и Комшићу који је, подсећа, изабран бошњачким гласовима — да промене став.
„Додик има прилику да када му истекне осам месеци, колико председава Председништвом, седне у аутомобил, врати се у Бањалуку и више не долази у Сарајево на седнице Председништва док се не донесе одлука о формирању Савета министара. То би представљало још дубљу кризу и био би пут ка суноврату БиХ из којег се она више никада не би могла опоравити“, сматра Козомара.
До усвајања МАП-а је бошњачком и хрватском члану Председништва толико стало, јер у том документу постоје четири тачке које значе пренос надлежности органа РС на централне органе у Сарајеву, међу којима он издваја заједничку полицијску агенцију, која би била надређена полицији РС. То би, према његовим речима, био крај независне полиције РС.