Виктор Филонов, председник Градске скупштине града Сочија подсећа да допринос српских неимара у изградњи олимпијског Сочија у руском Краснодарском крају није забoрављен, па зато српски грађевинари имају нову велику шансу на овом тржишту.
„Срби су градили код нас и комплекс (санаторијум) ’Дагомис‘ и олимпијске објекте и захваљујући томе ми знамо како они квалитетно граде. На овом форуму представљамо град Сочи и пројекте развоја бањских и рехабилитационих комплекса. И после Олипијаде, град се још увек развија. Требало би имати у виду да Сочи годишње посети од шест до шест и по милиона гостију годишње и нама је потребно да развијамо своју обалу, па смо због тога заинтересовани за изградњу нових хотела, нових културно-забавних комплекса и других садржаја. На форуму су у току преговори са будућим инвеститорима, како би решили тај проблем и могли да пружимо гостима што квалитетније услуге“, каже Филонов.
Председник Градске скупштине Сочија истиче да то није једина сфера у којој је сарадња Србије и Русије могућа.
„Сарадња је могућа и на многим другим пољима. Ја сам већ рекао да ми имамо и до шест и по милиона гостију, а сваког од њих треба квалитетно нахранити и због тога је могуће организовати испоруке прехрамбених производа из Србија. И што је најважније — туризам. Многи Руси желе да посете вашу земљу, а такође има и Срба који желе овде да дођу. И то су још два правца о којима можемо да разговарамо.“
Филонов наводи да је једна од главних стратегија Краснодарског краја увођење нових технологија решења пројекта „Паметан град“. У тој сфери, додаје он, такође има простора за сарадњу Сочија и Ваљева.
„Ми знамо да је Ваљево индустријски центар и треба да се састанемо на нивоу привредних комора, где је представљен наш бизнис и да у оквиру тога решавамо та питања“, додао је он.
Краснодарски крај, коме припада и Сочи, по традицији на Руском инвестиционом форуму има највећи штанд. Његова површина заузима преко хиљаду и по квадратних метара.
„Овде је представљена стратегија развоја Краснодарског краја. Наш крај је подељен на седам економских зона и све оне су представљене. То су кластери који се тичу и туризма, и пољопривреде, индустрија итд. Свака од тих зона има приоритетне пројекте који су овде приказани“, рекао је Филонов.