„Још није касно… Данци треба да издају дозволе које недостају“, навео је Брујет, а преноси лист „Ханделсблат“.
Он је рекао да су Берлин и Вашингтон приближили ставове о том питању.
„Савезна влада Немачке разуме наш став.“
Према Брујетовим речима, својим дејствима Сједињене Америчке Државе не покушавају да истисну руски гас с европског тржишта.
„Русија може да остане део понуде, али Европа је дужна да диверсификује своје испоручиоце гаса и не може да зависи од једног оператера“, навео је амерички чиновник.
Заменик америчког министра енергетике је додао да САД не искључују могућност увођења санкција због реализације „Северног тока 2“.
„О томе ће коначну одлуку донети Стејт департмент“, навео је Брујет.
„Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода од обала Русије, преко Балтичког мора, до Немачке, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Пројекат би требало да буде реализован до краја ове године. Дозволу за изградњу гасовода издале су Немачка, Финска и Шведска, а чека се још сагласност Данске.
Против пројекта активно се залаже Украјина, која страхује од тога да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и Пољска, Летонија и Литванија. Пројекту се противе и САД које у Европи нуде свој течни природни гас.
Шеф немачке дипломатије Хајко Мас је изјавио да „Северни ток 2“ није искључиво немачки и руски пројекат и да има општеевропски значај. Он је позвао Вашингтон да се не меша у питања европске енергетске политике.