Методе које је покојни амерички дипломата Ричард Холбрук примењивао на Балкану, посебно у Србији, толико су ушле у српску народну традицију, да је од његовог имена искован посебан глагол — холбруковати.
Овај глагол, који означава примену бруталне силе у убеђивању, а понекад је и синоним за мобинг, омилио се, изгледа, и високој представници за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерику Могерини.
Она, ако је судити према изјави коју је дала на конференцији за медије, очигледно у недостатку инвентивности, жели да методе које је Холбрук применио приликом преговора представника Срба, Хрвата и Бошњака у Дејтону, примени и на дијалог између Београда и Приштине.
Према виђењу Могеринијеве, једини услов за наставак дијалога јесте у укидању царина које је Приштина увела на српску робу. Након тога, спремна је да се закључа са представницима Србије и приштинских институција до постизања дијалога.
„Чим буде услова, спремна сам не само да сазовем нову рунду дијалога на највишем политичком нивоу за прво следеће јутро, већ и да нас „закључам“ на колико год је то потребно, на једну недељу, месец дана или три месеца“, изјавила је Могеринијева.
Висока представница као да не схвата разлике које постоје између ње и Ричарда Холбрука, као и разлике у епохама. Холбрук је, у време када је деловао на простору бивше Југославије, био дипломата са највишим овлашћењима земље која је у то време била једина суперсила, светски полицајац, земља која је одлучивала о судбини и прекрајању територија других без њихове сагласности — у то време је тако нешто било могуће.
Могеринијева је високи представник за безбедност и спољну политику једне организације чији чланови ипак не воде јединствену спољну политику, ма колико се Брисел трудио да ту слику улепша. Свака од чланица ЕУ у спољној политици води се својим интересима, па тако ни око признања независности Косова нису успели да постигну консензус. Шпанија, Словачка, Румунија, Кипар и Грчка нису признали независност јужне српске покрајине и не намеравају то да ураде у наредном периоду.
Дакле, овлашћења Федерике Могерини зависе од консензуса држава-чланица и тешко је поверовати у то да ће на пример Шпанија пристати да јој се дају овлашћења слична онима које је у своје време од председника САД добио Ричард Холбрук.
Друго, тешко да ЕУ може да изиграва не светског, већ и регионалног полицајца у тренутку када је опхрвана унутрашњим проблемима, „брегзитом“, расправама о будућности Уније, мигрантском кризом, трговинским споровима са САД… У време када је Ричард Холбрук представљао све и свја на Балкану, Америка је била у узлету, не само политичком, већ и економском.
Обашка што Могеринијева ствари поједностављује до крајности. Као да су царине једини проблем. Да ли се запитала шта је са приштинском платформом за преговоре, која у својој суштини значи да Србија треба да призна независност Косова? Како Могеринијева мисли да посредује у преговорима у којој једна од страна као једини услов за преговоре предвиђа њихов крај?
Још један проблем на који Могеринијева није обратила пажњу, јесте да тренутно у дијалогу између Београда и Приштине не постоје само две стране, већ три, ако се у обзир узму потпуно различита становишта Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја.
На крају, како Могеринијева мисли да се са представницима Београда и Приштине закључа на месец или три месеца, ако јој је до истека мандата остало још само мало времена? Подсећамо, избори за Европски парламент заказани су за мај. Да ли би она прва морала да откључа та врата и да напусти процес?
Социолог Слободан Рељић, некадашњи главни уредник недељника НИН, подсећа да је и комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан имао сличну изјаву. Са окончањем дијалога мора да се пожури јер, када у ЕУ дође нова гарнитура, све ће однети хладна вода, парафразира Рељић Ханове речи.
„То је концентрација једне одлазеће администрације, која је наравно безначајна и сада, а када оде, биће толико безначајна да се нико неће сећати да су постојали Могеринијева и Хан. То више није никаква политика, то је једно вансистемско насиље — сада треба да дођу неки други, па ови треба да униште све пре него што они дођу. То је једна фаза распадања тог западног демократског континуитета. То је много шири процес, јер могу доћи неки Салвини или Штрахе и рећи, па ми смо на потпуно погрешном путу. Штета коју Европа трпи због насиља над међународним правом које се десило над Косовом, већ се осећа, то су велики проблеми и они ће се само увећавати.“
Изјаве Могеринијеве и Хана, према Рељићевим речима, граниче се са здравим разумом и немају везе са политиком, поготово не са политиком једне стабилне структуре каква би требало да буде ЕУ.
„То више нису никакве политике. Могеринијева јавља да више не постоји континуитет са ЕУ после ње! То о овој организацији говори невероватне ствари и значи да та организација не постоји. Ако је ЕУ стварно спала на Могеринијеву и Хана, то је стварно страшно. То значи да је та организација у много горем стању него што уопште можемо и да замислимо“, закључује наш саговорник.
Федерика Могерини, као уосталом и њени сарадници у Бриселу, желели су да од решења косовског питања себи направе својеврстан споменик, задужбину или нешто слично томе. Међутим, време ради против њих, а поједностављивањем проблема тако да погодује уху западне јавности, проблем само продубљују.