Наиме, задужења КиМ потичу из периода између ’70-тих и ’90-тих година 20. века, а новац се користио за изградњу путева и железнице, за пројекте у области енергетике, електропривреде, рударства, водопривреде и пољопривреде, а њих не отплаћује тзв. држава Косово већ се они сервисирају из касе у Београд, што ће потрајати још 22 године.
Србија је, наиме, преузела да отплаћује обавезе по основу јавног спољног дуга Косова и Метохије према иностраним повериоцима, после репрограма од 2002. до 2009. године, и у том моменту ово задужење износило је 930,81 милион евра.
У ту суму су улазили дугови према Међународној банци за обнову и развој од 433,31 милиона евра, повериоцима Париског клуба — 296,56 милиона евра, Лондонском клубу поверилаца — 168,90 милиона евра, Кувајту 17,99 милиона евра, Банци за развој Савета Европе 5,79 милиона евра…
Највећи дужници су између осталог рударски комбинат „Трепча“, „Електропривреда Косова“, „Ибар“, „Термоелектрана“, „Енергетика и гасификација“, „Фероникл“.
На овај корак Београд се одлучио јер је КиМ по Уставу део Србије.