Он додаје да је ЕУ последњих година значајан фактор на Балкану и као таква је имала прилику да ствари уреди тако, да претња ратом уопште не буде реална.
Да су другачије поступали у претходном периоду, почевши од економске сфере, да су учинили нешто за развој овог региона, до политичке сфере где су могли да покажу спремност ка компромису да се превазиђу разни сукоби, Балкан би био већ умирен.
„ЕУ, односно водеће европске силе ништа нису урадиле у том смеру и наставиле су своју ратну политику из деведесетих година усмерену против Срба — од отмице Косова до гушења Републике Српске и наравно да су тиме додатно погоршале стање на Балкану“, каже Анђелковић.
Сад кад је стање ровито захваљујући њиховој политици и неспремности на реалан компромис, причају да је питање чланства Балкана у Унији питање рата и мира, али да бисмо уопште дошли до чланства, морају се претходно решити нека питања — од тога како ће се разрешити косовски чвор, до питања Босне и Херцеговине, где је озбиљно нарушен Дејтонски споразум „централизацијом и отимањем овлашћења Републике Српске“.
Ако желе овакво стање да зацементирају тиме што би у ЕУ укључили земље Балкана, онда то за нас није повољно. Ако желе компромис и ширење ЕУ у складу са интересима држава Балкана, онда можемо о томе да причамо, сматра наш саговорник.
„Али ја се плашим да оне снаге у ЕУ које су данас под све већим притиском суверениста, снаге које означавају анационалну политику која је вођена у претходном периоду, сада само причају о Балкану и страху од сукоба, не би ли нешто успеле да ураде на европским изборима и да је ово чиста маркетиншка прича застрашивања грађана Европе, да би те мејнстрим снаге поентирале на изборима“, истиче Анђелковић.
Реално је очекивати и другачији курс према нама и према целом Балкану, ако сутра суверенистичке снаге преузму контролу над ЕУ, каже Анђелковић и додаје да оне снаге које заступају стару политику, манипулишу опасношћу да дође до неког рата.
Евидентан је геополитички и пропагандни интерес снага које оличава Јункер, али ми смо већ уморни од тих прича, од оне да нема европских интеграција док се не среди стање у ЕУ, као што је говорио Макрон, или од порука других европских фактора да ће се наставити интеграције.
„Ми смо много тога већ учинили, а мало смо добили. Нека ЕУ размисли шта ће сама са собом, па ћемо после причати да ли су нам уопште у интересу европске интеграције и на који начин“, закључио је Анђелковић.